KOSOVSKA REFORMA
Predsednik vlade Srbije kao jedan od argumenata u prilog srpskoj
pregovarackoj poziciji navodi kako nikada u istoriji jednoj
demokratskoj zemlji nije oduzet deo teritorije I da bi takav ishod
pregovora o statusu Kosova predstavljao dogadjaj bez presedana.To je
mozda tacno ali Kosovo upravo sluzi za promovisanje novih oblika
politickih ,teritorijalnih I drzavnih formi.
Pre svega relativizacija pojmova kao sto su teritorijalni
integritet,suverenitet ,autonomija,nezavisnost dolazi do izrazaja u
kosovskom slucaju kao nikada pre. Na kosovskom slucaju se vrsi
demonstracija zastarelosti I u praksi rastegljivosti (dosadasnjih?)
polaznih pojmova i principa svih aktuelnih medjunarodnih relacija.
1. Po rezoluciji SB jedan deo teritorije je u sastavu jedne drzave.
Ali ta drzava na tom delu teritorije ne sprovodi nikakvu vlast.
2.Taj deo teritorije nije medjunarodno priznat kao drzava ali ima
predsednika,parlament I svoje oruzane snage. Zbog nemogucnosti
vodjenja sopstvene spoljne politike nije subjekt medjunarodnih odnosa
ali je opet ravnopravni ucesnik u njima u smislu pregovora sa
drzavom Srbijom I delegiranim posrednikom UN-a.
3.Na toj se teritoriji nalaze najvaznija kulturno istorijska dobra date drzave.
U smislu pomenute relativizacije I demonstracije svi pojmovi
upotrebljeni u gornja tri pasusa na kosovskom primeru gube svoju
cvrstinu,krutost I beskompromisnu neprilagodljivost prema drugacijim
zahtevima medjunarodnih faktora I prema situaciji na terenu. To su
pojmovi ter.integriteta ,suvereniteta,nepovredivosti
granica,autonomija,nezavisnost,teritorija,subject medjunarodnih odnosa
itd.
Drugim recima svi oni pojmovi cije je striktno definisanje I
postovanje bilo garant ocuvanja ravnoteze u svetu tokom dvadesetog
veka. Nepovredivost drzave je znacila nepovredivost stabilnosti.
A sadasnji I buduci status Kosova su de facto,u hodu, temeljna
reforma sistema medjunarodnih odnosa koja se sastoji u tome da se
dosadasnja terminologija ,pojmovi I nacela medjunarodnih politickih I
pravnih odnosa obesmisle bilo njihovim neostvarivanjem u praksi,bilo
njihovim nadogradjivanjem,mutacijom,kontradiktornoscu ili dosad
nevidjenim mehanizmima za njihovo ostvarenje.To je neophodno da bi na
njihovo mesto doslo nacelo ciste operativnosti od slucaja do slucaja
sto znaci da se sporovi u vezi secesionistickih zahteva,zahteva za
autonomijom,etnickih,verskih I svih ostalih destabilizujucih sukoba
imaju resavati prema modelima podesnim samo za konkretnu situaciju gde
nikome ruke nece biti vezane (dosadasnjim)principima medjunarodnih
odnosa ili, izmedju ostalog,pravom na teritoriju kao kolevci necije
religioznosti. Sada nepovredivost stabilnosti znaci povredivost
(pojma) drzave.
Kao jedan od nacina resavanja buducih konflikta navodice se „kosovski
model“ a koji se sastoji zapravo u nepostojanju striktnog modela I
striktnih nacela,vec ce se stvoriti na terenu stabilna situacija pa ce
se tek onda gledati da li ta situacija postuje definiciju drzave
,autonomije,kantona ,nepovredivih granica,medjunarodnog subjekta itd.
Iz toga sledi i postovanje zahteva sukobljenih i zainteresovanih
strana primereno pozeljnoj situaciji.
Kosovski slucaj sa posebnom autonomijom za Srbe unutar konacnog
statusa, daje jos vise prostora za promociju nacela
najprakticnijih,ekskluzivnih resenja za svaku buducu kriznu
situaciju..
Definisanje statusa Kosova ,kao I svako drugo definisanje, podrazumeva
odredjivanje jednog pojma(statusa u ovom slucaju ) pomocu drugih
pojmova. Ali ovde je proces definisanja obrnut. Konacni status Kosova
ce oduzeti ili dati neko novo znacenje svim pojmovima koji se budu
koristili u njegovoj konacnoj definiciji(od pojma suvereniteta do same
drzave I prirode medjunarodnih odnosa)kao I svim medjunarodnim
procesima koji su do konacnog statusa doveli.
I ceo proces reforme sistema medjunarodnih odnosa o kome je rec je
obrnut od dosadasnje prakse deklarativnih,konvencijskih,“zenevskih“
statuta,povelja koja donose pravila po kojima se dela. Sada se radilo
da se do resenja dodje a institucionalno i medjunarodno-pravno pokrice
tih akcija donece nove institucije i novo medjunarodno pravo,pod
uslovom da kljucna novina nije to da pokrice nije ni potrebno.
Zbog toga je kosovski slucaj jedan od najvaznijih projekata u
savremenoj istoriji posle osnivanja drustva naroda. Sto bolje srpska
vlada shvati krajnje domete pregovora to su vece sanse da zastiti
interese srpske drzave.
