Neopravdano su iz javne i privatne upotrebe iščileli narodni izrazi budala, budaletina, budalasti, budalina Tale, budalaština… Valjda i zbog toga što su danas svi kao namazani, pa se, recimo, pridev budalasti vezuje isključivo za široke narodne mase, iliti narod. Ili za onaj samoopravdavajući, a prividno samooptužujući povik: Ma, mi smo ti, bre, budale. Valja zato dati doprinos rehabilitaciji izraza budala.
Ne možemo biti budale ako nešto nismo znali, nismo mogli ni saznati, a morali smo sa saznanjima koje posedujemo u tom trenutku nešto zaključiti ili uraditi. Ali, sasvim izvesno, budale jesu oni koji i kada nešto bitno naknadno saznaju, nastave da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. Ispali su prave budale, i nastavljaju na svom budalastom putu. A što je najgore, njih su budalama načinili oni koji se samo prave budalama, a koji su znali sve potrebne činjenice, ali su ih podlački krili. Ti koji se prave budalama su na vlasti. Ti vlastoljubivi prepredenjaci unajmljuju one koji su već ispali budale da se i dalje ponašaju kao budale, a za nagradu ih stavljaju na neki platni spisak. Tako u javnom životu i analitičarsko intelektualnim krugovima obitavaju potplaćene i naručene budale.
Njih nikako ne treba mešati sa dvorskim ludama koje su u nekim periodima u istoriji imale vrlo značajnu funkciju. Nekada su lude bile toliko povlašćene da su predstavljale neki surogat javnog kritičkog mišljenja, pa su izgovarali vladaru važne istine koje niko nije smeo da izusti. Istorija dvorskih luda prepuna je zanimljivosti, herojskih podviga i žrtava. Za razliku od toga današnje potplaćene javne budale pripadaju bezimenoj istoriji beščašća čije novo poglavlje iščitavamo. Današnje potplaćene budale unajmljene su da učestvuju u zlim radnjama i naumima vlastodržaca. Zarad pokrića oni kao tobožnju kritiku na račun vlastodržaca izgovaraju opšta mesta i uopštena neškodljiva razglabanja koja treba da im pribave analitički i patriotski kredibilitet, a u cilju zaluđivanja naroda. Jasno rečeno – oni su zaduženi da od naroda prave budalu.
Tako se namnožila jedna posebna vrsta ljudi koji predstavljaju svojevrsne budale-spavače. Kada situacija nije prelomna ili kritična, kada nema previše rizika i opasnosti, ova vrsta potplaćenih i naručenih budala često se pametno kritički obrušava na razne pojave u političkom i javnom životu. Uverljivi su i robespjerovski beskompromisni u nastupu. Nesalomivi. Na taj način stiču kritički kredibilitet i intelektualni ugled.
I sve teče normalno do nekih odista prelomnih istorijskih trenutaka. Takvi trenuci su, samo primera radi, bili Statut Vojvodine kao uvod u stvaranje nove države na teritoriji Srbije, i sve ono što se odigrava oko mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu i oko podnošenja Rezolucije te predstojeće debate u Generalnoj skupštini UN, a što nesumnjivo predstavlja nastavak međunarodne legalizacije komadanja Srbije.
U takvim trenucima bude se naše budale-spavači, sa u međuvremenu nešto stečenog ugleda i kredibiliteta, i nalaze brojna opravdanja za ponašanje vlasti, ističući njihov patriotizam, uspešan nastup, dobre i plemenite namere, a sve to u cilju prikrivanja počinjenih zlodela i pravljenja naroda budalom. Istovremeno, one se rugaju i podsmevaju kritičarima vlasti i njihovom patriotizmu. I na taj način predstavljaju prave i potpuno svesne saučesnike u opakim antidržavnim i protivnarodnim poslovima. I to se zakomerno ponavlja u svakom prelomnom trenutku, i to bez izuzetka.
Po nalogu i zadatku probuđene budale-spavači pribegavaju još jednom već oveštalom manevru. Kada je potrebno da se opredele na konkretnom poprištu borbe da li će napred ili nazad, levo ili desno, oni se jednostavno – izdignu u visine! A u najnovijim operacijama dešava im se da zarone u teren.
A na tom terenu, saznajemo, Ustavni sud Srbije još 16. aprila ove godine donosi odluku o ukidanju dodatka na plate preostalim Srbima koji rade na Kosovu i Metohiji. Dakle, pre četiri puna meseca! Puna četiri meseca naši najviši vlastodršci znaju da su doneli odluku da oduzmu trećinu prinadležnosti svim Srbima koji rade na KiM, i to kriju od naroda – praveći ga budalom! A onda, kada je odluka obelodanjena, 10. avgusta ove godine, još dvadeset dana kriju od svih da se to desilo 16. aprila! Oni u potaji, i svim sredstvima jačaju međunarodni položaj Prištine ne bi li, valjda, umilostivili Tačija da ih uvaži i dozvoli im da kroče nogom na Kosovo i Metohiju. I tobože se patriotski i časno bore za Kosmet u međunarodnim visinama! Puna četiri meseca naši vlastodršci kriju od javnosti da su rešili da Srbe sa KiM gurnu na prištinski kazan, da ih izruče organima i budžetu samoproklamovane države Kosovo. Puna tri meseca pre nego što je MSP u Hagu doneo svoje savetodavano mišljenje, naši vlastodršci presudili su kosmetskim Srbima! Ukinuli su kosovski dodatak, i tako još jednom dokazali da im je želja da Srbija nastavi svoj put bez kosovskog dodatka u vidu svoje državne teritorije. Srbe na Kosovu i Metohiji rešiti plata, a Srbiju Kosova i Metohije! A u ta ista četiri meseca odlučili su, i to u Skupštini Srbije, da svi pripadnici režima mogu biti na više funkcija i dobijati nebrojeni broj plata.
četiri puna meseca zvanični Beograd, i na ovaj način jača poziciju Prištine u odnosu na Srbe koji žive na KiM, otvoreno ih terajući da se okrenu ka Prištini kao svojoj pravoj državnoj prestonici. Oni koji to neće da prihvate neka izbegnu i isele se u delove preostale Srbije. Dve pune godine Vlada nije mogla da smisli kako da ne dira u prinadležnosti preostalih Srba, ali je zato donela čitav niz odluka, zakona i mera kojima je podigla sistemsku korupciju na najviši mogući stepen, obezbeđujući sebi neslućene privilegije. četiri puna meseca ova vlast nije stigla da se bar prividno pobrine za opstanak Srba sa Kosmeta jer je preokupirana borbom za prava pasa lutalica, gej paradom i udovoljavanjem ajatolahu Zukorliću. Ista ta vlast učinila je ogromne napore da smeni jednog episkopa na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije, a koji je očigledno bio smetnja vlastima i njenim propagatorima za nastavak opisane kosmetske operacije. Ta ista vlast svakim svojim postupkom i rečju kompromituje Rezoluciju 1244 SB UN. Ta ista vlast je na terenu samim prihvatanjem Euleksa odobrila i poverila šipratskoj policiji brigu za srpske svetinje. Ta ista vlast ne vidi da se u borbi na terenu kamenuju srpski autobusi, ali ne u Splitu i Vodicama, već usred Novog Pazara, buduće prestonice države Sandžak. Neće da vidi ni događaje u Preševu. Gde li je taj teren na kojem se vodi borba!? I kakva je to borba!?
Može li odista neko iole odgovoran da, ako nije već mogao pre, sada ne poveže sve ove činjenice i da upotpuni sliku o iskrenoj borbi naših vlastodržaca za Kosovo i Metohiju i državni integritet Srbije. I u međunarodnim visinama i na terenu slika je ista. To je slika jedne celovite, dosledne i negde smišljene politike. Onaj ko je odgovoran prema sebi i drugima ne može to da ne vidi i ne zna. A onaj ko se pravi da to ne vidi ili neće da vidi – taj jeste budala. Možda je neko budala onako prirodno, po Božjoj kazni ili iz nekog svog privatnog računa. Ili, pak, tek onako pravi od sebe budalu. Onaj ko je sam izabrao da bude budala koristi svoje pravo i neka mu je na tom putu budalašenja srećan put, ali je nedopustivo da nam tom putu, zloupotrebljavajući medije i koristeći razne obmane, od celog naroda pravi – budalu.
Zato je neophodno prepoznati i javnoj poruzi izložiti razne oblike demonstriranja naručenog budalašenja, te budale nazvati pravim narodskim izrazom. Tako se može dati doprinos da narod dalje ne zabasa ovim opakim budalastim putem kojim ga sada vode i zavode.
