Svake nedelje u parku brizbejnskog naselja Sanibenk, tacno u jedan popodne, pocinje takmicenje u bucanju, bocanju ili baloti, kako sve nazivaju igru bacanja kugli, iste težine i dimenzija.
Akteri, gotovo nepromenjeni iz nedelje u nedelju, pedesetak Srba, doseljenika iz Knina, Zadra i Benkovca, kojima su se pridružili i „novajlije“ u ovoj igri iz Slavonske Požege, Konjica, Sarajeva i Zavidovica, sve do mraka precizno mere cija je balota najbliža i ko ce pre stici do dvadesetprvog poena.
Dok igra traje, na ražnju se okrece jagnjetina koju su ucesnici zajednicki finansirali, a gubitnici u igri placaju pivo.
– Izgubili smo svoju zemlju i svoje domove, ali se trudimo da ne izgubimo i svoje obicaje – veli Žarko Jankovic (43), najcešce glavni organizator nedeljnih fijesti dalmatinskih Srba.
Mile Višic (68) iz Karina je najstariji bucar. Kaže nam da su ove balote italijanske, kupljene u Melburnu, a da su nekad, u Dalmaciji, pravljene od drveta i da su pravimajstori danima turpijom tražili poseban i željen oblik kugle.
– Ovo nam je sastavni deo življenja, filozofija opstanka, jer bez bucanja i briškula (igra karata), mi, Srbi iz Dalmacije, ne bismo bili ono što jesmo – kaže Dragan Colovic (47).
Niko se više ne seca kad je poceo da baca buce. Svi samo tvrde da je to bilo u dvanćstoj ili trinćstoj godini.
Da bi tradicija bila nastavljena, trudi se i šesnćstogodišnji Milan Jankovic. On je najmladi igrac, a vec je, rame uz rame, sa starijima.
Medu ucesnicima se tacno zna ko i kako igra, iako na prvi pogled izgleda da je dosta toga stvar srece ili slucaja.
Bez dileme, braca Dragan i Branko Petrovic iz Kosova kod Knina, važe za najbolje valjace, a to se u igri posebno ceni.
Ekipe broje od tri do pet igraca, dnevno se odigra i po desetak partija, a najžešci okršaji su izmedu Benkovcana i Kninjana. Tad prašte i kugle i – dosetke.
Koliko je nedeljno bucanje u Brizbejnu zaživelo govori podatak i da desetak ucesnika redovno dolazi, iako žive i po 25 km daleko od Sanibenka.
Najvažnije je da nedeljom nema gubitnika. Svi su zadovoljni, posebno kad se jagnje skine s ražnja i otvori rashladeno pivo, a oni sa slabijom srecom u bucanju i briškulama obecavaju revanš sledeceg vikenda. To je vec postao nacin života krajiških Srba u Brizbejnu.
Uskoro i prvi klub
Dušan Tepša (55) iz Benkovca je prošle godine doselio u Brizbejn iz Sidneja.
– Igrao sam i u Liverpulu svakog vikenda i možda nas je bilo i više, ali po atmosferi i nacinu organizacije ovdašnji Srbi ni po cemu ne zaostaju od znatno brojnije sidnejske zajednice.
Bucari iz Sanibenka vec planiraju gostovanje na turniru u Sidneju ove godine, a uskoro ce biti formiran i prvi bucarski klub.
Privikavaju se na travu
Vukadin Sako (57) koji važi za najboljeg pucaca ili izbijaca, govori da se u Dalmaciji ova igra igrala na kamenim putevima i da je kamen najcešce bila podloga za buce, a da se, eto, u Brizbejnu privikavaju na travu, silom prilika
