Nikolaus Lambzdorf, zamenik šefa Unmika zadužen za privatizaciju, naložio je da Kosovska poverilačka agencija (KPA), odnosno Kosovo Trust Agency (KTA) kojom upravljaju menadžeri Evropske unije (EU), odmah počne treću rundu privatizacije na Kosovu.
Privatizacija je, da podsetimo, bila suspendovana 7. oktobra prošle godine, zbog više zakonsko-pravnih problema: neutvrđenog statusa pojedinih preduzeća, nejasnoća u njihovoj vlasničkoj strukturi i mogućnosti da vlasti iz Beograda sudski ospore prodaju tih firmi. Osim toga, jedan američki biznismen, kako se saznaje u Unmikovoj kancelariji u Prištini, početkom oktobra 2003. podneo je tužbu protiv KPA (KTA) zbog pravnih zavrzlama oko drvno-prerađivačke fabrike u Peći, što je povećalo zabrinutost Borda menadžera da se KPA, odnosno KTA, može naći pred međunarodnim sudovima radi svake pojedinačne fabrike koja je prodata ili se nudi na tenderu.
Na prodaju 19 firmi
U trećoj rundi privatizacije na tenderima će biti ponuđeno 19 preduzeća, od kojih šest iz Peći, po četiri iz Gnjilana, Kosovske Mitrovice i Prizrena i jedno iz Lipljana. To su Industrija duvana Gnjilane, „Klokot Banja“ iz Gnjilana, gnjilanska hladnjača „Mladost“ i preduzeće „Silkapor“ iz istog grada, a iz Kosovske Mitrovice „Hotelijerstvo Trepča“, „Štamparija“, „Žitopromet Mlinpek“ i „Trepča standard“. Na spisku za prodaju su i prizrenski „18. novembar“, „Drateks“, „Farmakos blu faktori“ (Blue Factory)) i „Ramiz Sadiku“ (Štamparija Kosova), kao i „Punionica Lipljan“.
Najavljeni su i tenderi za fabriku tepiha „Teuta“ iz Peći, te za pećka preduzeća „Ringov“, „17. novembar“, „Elast“, fabriku akumulatora „Trepča“ i hotel „Metohija“.
– Na Kosovu i Metohiji ima oko 500 firmi poznatih kao preduzeća u privatnom vlasništvu iz perioda bivše SFRJ, a na Unmikovoj listi za privatizaciju je 415 kompanija, koje trenutno zapošljavaju oko 30.000 ljudi, koje treba obeštetiti u procesu privatizacije. U taj broj Unmik ne računa Srbe, koji su u njima radili do juna 1999. godine i stavljanja pod međunarodni protektorat južne pokrajine, te je Beograd već stavio niz oštrih pritužbi po tom pitanju. Međutim, ono što je najvažnije, državna zajednica Srbija i Crna Gora kao pravni naslednik društvene imovine na Kosmetu, potražuje vlasništvo nad gotovo svim kompanijama koje su do sada prodate ili se stavljaju na pazar – kaže Života Koprivica, koji je u Kordinacionom centru za Kosovo i Metohiju zadužen za zaštitu radnika i privrednih subjekata Srbije na Kosmetu.
Kupci Albanci
– Od maja 2003, u prve dve runde privatizacije Kosovska poverilačka agencija (KPA) – Kosovo Trust Agencdž (KTA), od oko 500 društvenih i javnih preduzeća na Kosovu, prodala je 16 firmi i to 15 kosovskim Albancima. Ali, nijedna od ovih prodaja, kako smo saznali, nije do kraja finalizovana, jer Upravni odbor KPA (KTA) još uvek nije ratifikovao ugovore, a sredstva od prodaje, oko 24 miliona evra, položena su u Kosovsku centralnu banku za slučaj da kreditori dostave svoja potraživanja. Zbog toga, investitori ne mogu da preuzmu potpunu kontrolu nad firmama koje su kupili, niti da tražće da im se vrati novac – priča Koprivica.
Lambzdorf i drugi međunarodni zvaničnici, koji na Kosovu rade na privatizaciji, od prošle jeseni nekoliko puta su putovali u NJujork da bi zatražili savet zvaničnika UN kako da taj proces bude nastavljen. Na nastavku privatizacije insistirali su kako Vlada Kosova tako i predstavnici međunarodne zajednice koji u tome vide jedino rešenje za privredne nedaće Kosova, koje ima preko 50 odsto nezaposlenih i skoro nikakve strane investicije.
– Privatizacija je sada u fazi operacionalizacije po procedurama koje će osigurati brz, transparentan i čist proces – rekao je Lambzdorf na konferenciji za novinare.
Po povratku iz poslednje posete UN u NJujorku 15. juna, Lambzdorf je najavio „manje izmene“ u procesu privatizacije u odnosu na prve dve runde. Jedna od njih je da se KPA (KTA) daje pravo da pregovara sa ponuđačima za kupovinu društvenih preduzeća. Takođe je uveden drugi krug ponuda u okviru treće runde privatizacije, kako bi se sprečile malverzacije i tajni dogovori. On je najavio da će najveći deo prihoda od privatizacije biti pohranjen u posebnom fondu, do odluke o konačnom statusu Kosova.
Redžepi: Ne pretimo
Premijer Kosova Bajram Redžepi je izjavio da kosovske institucije ukoliko privatizacija ne bude nastavljena neće nastaviti, kako je rekao, procese na Kosovu. Redžepi je za „Vesti“ rekao da se ne radi o nikakvom ultimatumu ili pretnji, već o potrebi kosovske ekonomije.
– Investicioni procesi su blokirani i investitori su stalno ukazivali da bez privatizacije one žele da investiraju u sumnjiva preduzeća. Zato je bilo neophodno da međunarodna zajednica na Kosovu, ukoliko želi da misija bude uspešna, nastavi privatizaciju – kaže Redžepi.
– Unmik i Kosovska poverilačka agencija bave se prljavim i nelegalnim poslovima prodajući društvena preduzeća po Kosmetu, ne razmatrajući urgentno pitanje dugova tih firmi prema srpskim i međunarodnim kreditorima, te njihova prodaja zajedno sa neizmirenim dugovima povećava mogućnost tužbi. Država Srbija, koja, kao garant, otplaćuje jednu i po milijardi američkih dolara duga koje kosovske firme duguju međunarodnim kreditorima, svakako neće pristati da bez potpunog obeštećenja snosi teret tih firmi, koje ne kontroliše niti od njih ima koristi. Takođe, treba imati u vidu da mnoge društvene firme sa Kosova i Metohije još uvek duguju zamašne sume novca preduzećima u centralnom delu Srbije, a te dugove je neophodno isplatiti pre nego što se te firme u pokrajini prodaju. Zbog svega pomenutog, svakako će usleditii brojne tužbe protiv Kosovske poverilačke agencije pred međunarodnim privrednim sudovima – uveren je Koprivica.
Ivanović: Tužićemo EU
– Privatizacijom na Kosovu ugrožavaju se poverioci i vlasnici, ali i srpski radnici koji su u tamašnjim firmama radili – kaže za „Vesti“ Oliver Ivanović, član Predsedništva Skupštine Kosova .
Po njegovim rečima, zbog toga će se Evropska unija, kojoj se žuri da sprovode proces privatizacije i zadrži Albance u igri naći na sudu, a proces privatizacije biće doveden u pitanje i još jednom će najverovatnije biti poništen.
On zaključuje da su problemi privatizacije u pokrajini „uveliko iskomplikovani i činjenicom da niko ne zna kakav će biti konačni status Kosova i Metohije, što znači da je međunarodna misija u pokrajini privatizacijom pokrajinskih firmi ušla u osetljivu i neregularnu trgovinu, podložnu brojnim međunarodnim sudskim sporovima, zbog svega već pomenutog, kako prortiv Borda menadžera Kosovske poverilačke agencije (KPA) tako i protiv investitora koji kupuju sporna preduzeća“.
čović: To je otimačina!
Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša čović ocenio je privatizaciju koju sprovodi Unmik po sistemu zakupa na 90 do 1.000 godina kao prepakovanu otimačinu. čović je dodao da se privatizacija može nastaviti jedino uz puno poštovanje međunarodnih standarda i učešće Srbije kao najvećeg poverioca i vlasnika imovine na tom delu teritorije Republike Srbije.
