Неки од показатеља успешности наставе на српском језику јесу редовност долазака на часове и мотивација ученика, који произилазе из квалитетне припреме и реализације наставних садржаја. Наставници српске допунске школе показују, уз стручност, и креативност у обликовању наставног процеса, што је пут ка свеукупном задовољству, лакоћи и радости учења српског језика, историје и културе.
Скок за азбуку у Сошоу са наставницом Маријом Праизовић. Пронађи слово и његову боју, напиши га и залепи где треба… и азбука је била комплетна!
Дружењем кроз песму и глуму ученици су откривали најлепше речи српског језика, а својом маштом показали како је јесен лепа, инспиративна и чудесна.
Сваки час је забаван са наставницом Светланом Тодоровић. Најмлађи ученици ОШ ,,Колезија” из Љубљане показали су своју даровитост правећи совице од сувог лишћа и певајући ,,Јесењу песму” Душка Радовића. Најразличитија имена сова записивана су са радошћу, ћирилицом. Ученици ОШ ,,Прежихов Воранц” у Љубљани премашили су очекивања наставнице Светлане. Требало је да млађи ђаци испричају или глуме причу у сликама, а сви су је самоиницијативно и записали. Каква неписива радост! Иако се настава одржава у учионици, сваки сунчани тренутак користи се за излазак у природу: да се пева, глуми, рецитује и прави сопствена бајка, као у филму ,,Зашто волим школу”. Представа ,,Деда и репа” пример је како ученици свих узраста учествују у креативном процесу. Док су млађи припремали представу, старији су цртали стрип и правили плакат за премијеру. Сви заједно су уживали и изашли насмејани и задовољни из учионице.
Необично музицирање на часовима Маше Вукадиновић. Доказ да Српска допунска школа окупља вредне, упорне и мотивисане ученике јесу и ђаци ОШ ,,Макса Печарја” из Чрнуча код Љубљане. Ови предани ћаци су, након што су у учионици писали ћирилицу, склапали причу у сликама, решавали јесење укрштенице и дискутовали о професору Кости Вујићу и његовим ђацима, храбро изашли на терен и трчали крос, а након свега тога, уместо одмора, показали своју креативност кроз музицирање на инструментима које су сами направили. Њихова енергија растерала је облаке и донела сунце над читавом Љубљаном.
Ка културној баштини са наставницом Мајом Шегуљев. Почетком школске године ученици су почели да прате трагове српске баштине. За почетак су загазили у српска народна кола. Деца су донела видео-записе и заиграла баш испред школе. Сваке недеље уче ново коло. Путујући мислима кроз археолошка налазишта, зауставили су се у Лепенском Виру. Осетили су делић духа и културе Лепенског Вира док су правили фигурине. Изазов су биле очи – необичне, округле и таласасте линије и ковитлаци, налик таласима у реци. Деца су користила оловку, ролали су мање елементе пластелина, прстима покушавали да дочарају линије са фигурина. У филму је приказан процес настајања са завршеним делима и поносним ауторима. (Пластелин се кува од соли, брашна, воде, уља и јестивих боја. Рецепата има на интернету.) Научили су и народну песму ,,Киша пада, трава расте, гора зелени” и нацртали је. Како се црта киша? Најлепше је кроз кишну кап. У њој се огледа сав свет, светлост и шарени кишобрани. Ово је почетак наших авантура. Освајамо знања путујући у прошлост.
мр Маја Анђелковић Шегуљев, наставница у Марибору
Уз игру се учи са наставницама Љиљаном Симић, Милијом Јевремовић и Драганом Шошкић. На часовима у местима Сен Мор де Фосе и Курбевуа у Париском региону, наставнице Љиљана Симић и Милија Јевремовић унеле су са ђацима јесењу чаролију у учионицу. Ученици у Марибору, Преваљу и Словењ Градецу наставнице Драгане Шошкић користили су природне материјале и дарове јесени у изради јежеве кућице и јежа по мотивима приче „Јежева кућица” Бранка Ћопића. Били су изузетно креативни и вредни.
Са наставницом Драгом Давид сваки час је нова, стваралачка авантура. И у ово доба епидемије, ученици су ипак пронашли ентузијазам и радост за заједнички рад последње недеље пред распуст. Научили су, поводом Првог и Другог српског устанка, да је увек било тешких времена, али да се она могу победити уз снагу упорности и вере у циљ.
Са наставницом Наташом Радојевић ћирилица се учи откривањем чудесног света књиге. Протеклих година дружили смо се са нашим омиљеним писцем српске савремене дечје књижевности Јасминком Петровић и њеном јунакињом Тамаром, од које смо научили не само да је читање важно, већ да се од њега расте. Управо тако и гласи наслов чувене књиге „Од читања се расте”, која на духовит и интелигентан начин мотивише децу да истрају у савладавању читања које им отвара читав један фантастични и бескрајни свет у којем ће моћи да живе безброј живота. Захваљујући овим сјајно написаним дијалозима, деца у Стразбуру су кроз глуму, са уживањем и лакоћом, течно савладала ћирилицу. Ове школске године Јасминка Петровић нас је освојила својом новом књигом „100 лица столица”. Како се ове године слави 60 година од када је Јуриј Гагарин полетео у свемир, ми смо одлучили да најпре седнемо на „Столице за космос” и да се лансирамо. Направили смо кратке сценске приказе ове приче у којој су дечак Јуриј Гагарин и девојчица Марина Терешкова први пут заједно полетели у свемир. Није било тешко поставити ову причу на сцену. Школске столице постале су специјалне космонаутске, деца су израдила кациге, а фантастични дијалози Јасминке Петровић лако су подстакли дечју машту и брзо су се наше учионице у Стразбуру и Колмару претвориле у свемир. Како слике говоре више од речи, атмосферу са ових часова најбоље ће вам дочарати фантастични дечји цртежи. Ово је тек прва столица на коју смо сели, очекује нас још 99 столица које нам је Јасминка Петровић измаштала у својој новој књизи.
Наставница Драгица Додеровић води ученике кроз српску прошлост да упознају себе и граде лепу будућност.
