Tri godine posle potpisivanja Lisabonskog ugovora EU, i institucionalne centralizacije – Portugal je jedna od zemalja zahvaćenih finansijskom krizom koja destabilizuje političko stanje
Kriza zemalja evrozone, izazvana prezaduženošću više članica, pokazuje ove nedelje međusobnu zavisnost ekonomskih problema i političke nastabilnosti aktuelnih vlada zbog mera štednje koje preduzimaju – na primerima Irske i Portugala.
Posle prihvatanja zajma EU i MMF, vlada u Dablinu je pod pritiskom da ode s vlasti i pre iznuđenih vanrednih izbora krajem januara – a portugalski zvaničnici su upozorili da međunarodni pritisci povodom velikog državnog duga „ne pomažu“ vladi u Lisabonu da realizuje planirane uštede i stabilizuje državne finansije.
Nasuprot takvom toku događaja u ove dve zemlje, nemački kancelar Angela Merkel je rekla u čevrtak da je danas uverenija da će evrozona ostati stabilna nego što je to bila pre šest meseci, kada je izbila grčka dužnička kriza.
Angela Merkel je dodala, govoreći u Berlinu, da u ovom trenutku ne vidi opasnost da će bilo koja članica evrozone „biti primorana da restrukturiše svoj dug“.
Dopunski izbori u Irskoj
U Irskoj se u četvrtak održavaju dopunski izbori za jedan broj parlamentarnih mesta, a to bi samo moglo da poveća pritisak na već uzdrmanu vladu da siđe s vlasti.
Ankete ukazuju da bi vladajuća stranka „Fianna Fail“ mogla da izgubi mesta u pokrajini Donegalu, a da novi poslanici te pokrajine dođu i Šin Fejna bivšeg političkog krila Iske republikanske armije (IRA) koja se zalaže za ujedinjenje Irske.
Ako se to i dogodi na ovim dopunskim izborima, vladina većina u irskom parlamentu bi mogla da spadne na samo dva glasa, a to bi povećalo neizvesnost u njenu sposobnost da usvoji drakonske mere štednje u sektoru javne potrošnje na koje se obavezala u razgovorima sa kreditorima iz EU i MMF-a.
Dopisnici kažu da su birači u Irskoj ljuti na svoju vladu zbog duboke finansijske krize u zemlji.
Uštedeti 20 milijardi u četiri godine
Irska vlada objavila je u sredu planove za uštedu 20 milijardi dolara u naredne četiri godine, u nastojanju da smanji budžetski deficit, a u Protugalu (takođe članici evrozone) vladine mere štednje bile su razlog za generalni štrajk.
Irska država će smanjiti potrošnju u svim oblastima: od socijalne zaštite do broja službenika
Nove mere, koje je vlada u Dablinu predstavila, predviđaju smanjenje plata i povećanje poreza.
Paket štednje obuhvata smanjenje svih vidova socijalne pomoći, minimalne nadnice i plata, kao i značajno kresanje broja zaposlenih u javnim službama.
Istovremeno, uvode se novi porezi na imovinu i vodu.
Darkonska štednja preduslov je da irska vlada dobije pomoć od EU i MMF-a vrednu preko 100 milijardi dolara.
Irska je u nedelju formalno zatražila pomoć, kako bi stabilizovala svoje posrnule banke i popunila ogromnu rupu u budžetu.
Kako reaguju „obični“ Irci?
Kakve su posledice svega što se u Irskoj događa proteklih dana, na irsko društvo? Za BBC o tome je govorila Sara Keri kolumnistkinja dnevnika „Irish Times“ (Ajriš tajms).
„Svi ćemo biti malo siromašniji. Sa time smo se pomirili i pre nego što su objavljene najnovije mere štednje. Mi u suštini sada sprovodimo nešto što ekonomisti zovu interna devalvacija. U vreme kada je Irska bila Keltski tigar naše plate i socijalna davanja su neprekidno rasli, kako bi sustigli troškove života, ali je to istovremeno i izazivalo na porast troškova. Sada moramo da idemo u rikverc. Plate i socijalna davanja moraju da se smanje, na žalost, pre nego što se smanje troškovi života. Znači svi ćemo biti siromašniji. Ali moram da kažem da moje komšije i kolege na poslu nisu iznenadjene onim što je vlada juče objavila. Nema neke velike drame. Neki od njih su očekivali još bolnije rezove s obzirom na to da je ovo paket koji je odobrio MMF“.
Koliko medjutim sve to pogadja mladje generacije koje su stasale u vreme blagostanja?
„Veliki broj mladih koji završavaju fakultete razmišljaju o tome da od. Zanimljivo je kako na to gledaju stariji koji se sećaju 60-ih i 80-ih godina kada se iz Irske masovno odlazilo u inostranstvo. Neki od njih – gledajte emigracija danas nije ono što je nekada bila. Nekada su ljudi odlazili i nikada se nisu vratili. Možda čak nisu mogli ni da dodju da posete porodicu jer su na primer ilegalno živeli u Americi pa nisu smeli da izadju u strahu da ne bi mogli da se vrate. Sada će možda emigracija biti privremena stvar. Možda će se mladi koji odlaze vratiti“, rekla je novinarka Sara Keri BBC-ju.
„Pritisci“ otežavaju posao portugalskoj vladi
Sa juga evrozone, u četvrtak je stiglo upozorenje portugalske vlade da međunarodni pritisak zbog stanja državnih finansija te zemlje „ne pomažu“ vladi da realizuje obećano smanjenje budžetskog deficita.
Ministarka za rad, Helena Andre, rekla je BBC-ju da pritisak finansijskih tržišta otežava Portugalu da dovede državnu kasu u red – dok se među analitičarima često čuje ocena da bi ova zemlja, sa slabim ekonomskim rastom i pozamašnim državnim dugom, mogla da poput Irske pre nekoliko dana zatraži finansijsku pomoć EU.
Portuglaska ministarka je međutim rekla da to neće biti potrebno.
Gospođa Andre je iznela ove ocene posle generalnog štrajka u njenoj zemlji u sredu zbog vladinog paketa mera štednje.
Vlada objašnjava svoje mere potrebom hitnog smanjenje velikog budžetskog deficita i obnove poverenja investitora u portugalsku privredu.
Štrajk paralisao Portugal
Portugalski štrajk u sredu je bio najveći štrajk u poslednjih dvadeset godina i paralisao je železnički, brodski i avio saobraćaj, rad bolnica, škola, banaka, pošta, medija, đubretara.
Protest zbog vladinih mera štednje, koje treba da stupe na snagu posle usvajanja budžeta krajem nedelje, prvi put zajednički su organizovala dva vodeća sindikata koji zastupaju zaposlene u državnom i privatnom sektoru.
Manuel Karvaljo da Silva, predsednik najvećeg portugalskog sindikata kaže da nacrt budžeta predstavlja udar na dobrobit i socijalnu sigurnost običnih ljudi:
Problem jr u tome što u poslednjih dvadeset-trideset godina nijedna vlada nije uspela da stvori sistem za kontrolu javne potrošnje.
Antonio Neveš, portugalski novinar
„Moramo da se izborimo za mere koje će očuvati sigurnost ljudi. Predviđeni su rezovi u socijalnoj zaštiti i pomoći za nezaposlene, drastična smanjenja zarada zaposlenih u javnom sektoru. To mora da se koriguje. Potrebne su promene u politici i ekonomiji. „
Vlada poručuje da su uštede, koje obuhvataju smanjenje zarada u proseku za pet odsto, zamrzavanje penzija i povećanje poreza, neophodne radi smanjenja budžetskog deficita, koji zabrinjava finansijska tržišta.
U nastojanju da ubedi međunarodne investitore da neće krenuti stopama Grčke i Irske, vlada u Lisabonu planira da iduće godine smanji deficit sa 7,3 na 4,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda.
Problem Portugala je, međutim, dublji – otkako je ušla u evrozonu, toj zemlji nije pošlo za rukom da poveća svoju produktivnost, pa teško može da se nadmeće sa Kinom u svom ranije snažnom sektoru proizvodnje tekstila i obuće.
Antonio Neveš, novinar portugalske novinske agencije Lusa, smatra da zemlji, pored ekonomske, preti i politička nestabilnost:
„Mnogi analitičari se slažu da je problem u tome što u poslednjih dvadeset-trideset godina nijedna vlada nije uspela da stvori sistem za kontrolu javne potrošnje. Opozicione socijaldemokrate najavile su da će podržati vladin predlog budžeta, jer smatraju da je bolje da ga zemlja ima, nego da ga nema. To će, međutim, dovesti do političke krize u trenutku kada je ekonomija pod izuzetno velikim pritiskom. Socijalistička vlada je na vrlo klimavim nogama, nema većinu u parlamentu, a popularnost joj je poslednjih meseci drastično pala.“
