Nedavno povećanje kamata na kredite za kupovinu kuća (a najavljeno je još jedno) izazvalo je različite reakcije i komentare i u srpskoj zajednici. Bilo nam je zanimljivo da čujemo kako na ovo gledaju naši ljudi u Brizbejnu. Ovo posebno stoga što je Kvinslend, zbog znatno pristupačnijih cena, veoma atraktivan i za brojne Srbe Sidneja i Novog Južnog Velsa.
Nezavisno od toga da li se radi o onima koji tek nameravaju da kupe krov nad glavom ili o ljudima koji u vlasništvu već imaju nekoliko kuća ili stanova – naši sagovornici misle da su vremena veoma nepovoljna za one koji nemaju visoke zarade. Evo šta nam kažu: – Ja verovatno ne spadam u red onih koje ova euforija oko kupovine kuća u poslednjih 3-4 godine previše dotiče – kaže Dragiša Rajak.
Cela plata za ratu
– Jedino pitanje koje postavim ponekad sebi je, da li sve ovo znači da srednji sloj, a da o nižem ne govorim, mislim na one sa srednjim i nižim primanjima, u budućnosti neće moći sebi nikako priuštiti kupovinu krova nad glavom? Ako ponovo krenem od zaduženja kod banke od najmanje 250.000 dolara i uz postojeću kamatnu stopu, to znači da od dvoje zaposlenih u porodici plata jednoga mora ići za otplatu kredita. I tako u narednih 25 godina, a da porodica živi od jedne plate. Ako je to cena sna, ja još ne bih da sanjam, nego da normalno živim na javi – kaže Rajak.
– često čitam kako je kupovina krova nad glavom san većine žitelja Australije. Međutim, ako se pod tim snom podrazumeva kupovina neke stambene jedinice vrlo slabog kvaliteta, dvadeset i kusur kilometara od centra grada i zaduženje kod banke, koje bi u ovom trenutku iznosilo, minimum 250.000 dolara, ja ne bih da sanjam takve snove, jer oni više liče na noćnu moru, nego na sladak san.
Cene su uistinu prenaduvane, veli naš sagovornik, a ubeđen sam da je to neko i svesno napravio i sad sa zadovoljstvom trlja ruke.
– Pamtim i kad je kamatna stopa bila 17 procenata, ali su cene nekretnina bile razumne, odnosno realne, i kad se stavi na vagu zaduženje kod banke pre desetak godina za kupovinu kuće po realnoj ceni i ovo sada, uz znatno nižu kamatnu stopu, to je opet tu negde.
Tomo Radović je već 30 godina u Australiji. Poredeći ranija vremena, ni on ne misli da je sada vreme za kupovinu krova nad glavom.
Najlakše bilo 1982.
– Skoro 30 godina sam u Australiji i mislim da je kupiti kuću bilo najlakše negde 1981. ili 1982. Cene su bile prihvatljive, a posla mnogo. I to, dobro plaćenog posla.
Najgore je bilo 1987. Kamata je bila 22 posto, pogotovo za drugu kuću ili stan – seća se Ivković.
– Sećam se kada je kamatna stopa na kredite za kupovinu kuća, preko noći narasla na 18 procenata. Tada je bio priličan broj građevinskih firmi koje su bankrotirale, a ponuda kuća je bila veća od potražnje. Ne verujem da će se to ikada ponoviti, ali moram reći da su sadašnje cene nerealne, posebno u odnosu na zarade – ističe on, navodeći da je prvu kuću kupio 1977, uz kamatu od svega tri ili četiri posto i po danas neverovatnoj ceni od – 20.000 dolara.
– Radio sam u šumi i zarađivao 400 dolara sedmično. Normalno, svako je tada mogao da kupi kuću.
Sada je ogroman raspon između prosečnih zarada i cena nekretnina, ali bez obzira na ovo, jedva primetno povećanje kamatne stope, neće biti velikih promena na tržištu. Cene će, naime, ostati iste, čak će i dalje rasti, a tek bi povećanje kamate za dva do tri procenta uticalo na pad cena.
Sadašnja situacija govori da oni čije su zarade srednje i niže vrednosti teško mogu da kupuju. Bogatima je uvek vreme za kupovinu, ali kupcima prvih kuća tone bih savetovao.
Nikola Ivković živi u Pertu, a u Brizbejnu je u poseti. Boravak je iskoristio da uporedi cene kuća u svom gradu i ovde.
– Mislim da je Brizbejn za otprilike 20 posto skuplji od Perta. Promenio sam sedam kuća, još uvek imam dve u vlasništvu, a ne pamtim da su cene bile ovako visoke, odnosno u ovolikom nesrazmeru sa zaradama. Prosto, nisu realne i ja očekujem njihov pad, ali tek kad povećanje kamatne stope bude još 5- procenata. Ako mene pitate, vreme nije ni za prodaju ni za kupovinu. Nešto će se desiti. Uvek je vreme za bogate, ali sve mi se čini da će u budućnosti kupovina kuća biti isključivo privilegija bogatih. Onima koji nemaju novca, ne proričem skoru šansu.
