Kuda ide Trampova Amerika: Analiza Željka Pantelića u novom broju Nedeljnika

kuda-ide-trampova-amerika:-analiza-zeljka-pantelica-u-novom-broju-nedeljnika
Kuda ide Trampova Amerika: Analiza Željka Pantelića u novom broju Nedeljnika

U prethodnih 125 godina samo četiri izborne trke za Belu kuću zaslužuju pridev istorijski: dolazak na vlast Teodora Ruzvelta, istina usled smrti predsednika Vilijama Makinlija, Vudroa Vilsona, Frenklina Ruzvelta i Ronalda Regana. Teodor Ruzvelt je razbio monopole, posebno Džona Rokfelera, bio je mnogo veći i opasniji nego što je danas Ilona Maska. Vudro Vilson je uveo SAD u Prvi svetski rat i dobio ga. Frenklin Ruzvelt je otac “Nju dila” i pobednik u Drugom svetskom ratu, Ronald Regan je lansirao Ameriku u tehnološku revoluciju i pobedu u Hladnom ratu.  

Zvuči kao neslana šala stavljanje Donalda Trampa u pomenuto društvo. Njujorški tajkun nema štof svojih prethodnika da uđe u istoriju na glavna vrata, ali jeste činjenica da živimo u prelomnim vremenima, kako na unutrašnjem planu za Ameriku, tako i na spoljnopolitičkom sa tri ratna teatra: rusko-ukrajinski, Bliski istok i Tajvan.  

Na unutrašnjem planu ključna bitka se vodi na polju asimilacije i kontrole migracionih procesa. Ako Trampova administracija napravi zaokret, zaustavi rasno-etničku podelu američkog društva, ubrza i stimuliše proces asimilacije, kao što je urađeno u 19. i 20. veku sa evropskim doseljenicima, Amerika će još dugo ostati jedini hegemon na planeti.  

U suprotnom, ako se produži sa balkanizacijom američke nacije na belce kavkaskog porekla, Latinoamerikance, Afroamerikance, Araboamerikance, Amerikance azijskog porekla, Indijance, čekaju je teška vremena i neizbežno sukobi za supremaciju jedne grupe nad drugima. Potrebno je i približiti republikance i demokrate. Podatak da je samo četiri odsto sklopljenih brakova supružnika različitih političkih opredeljenja jeste veliki alarm za uzbunu.  

U spoljnoj politici prvi problem Vašingtona je Peking, drugi je Bliski istok, a Rusija je tek na trećem mestu. U Pentagonu i federalnim agencijama postoje dve škole mišljenja. Prva igra na kartu slabljenja Kine, odnosno polazi od pretpostavke da je Centralna imperija prošla svoj zenit i da će demografski problemi, društvene i ekonomske nejednakosti, etničko rivalstvo i starenje stanovništva dovesti do urušavanja pre nego što se Džongnanhaj odluči za napad na Tajvan.  

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 211

Originalni tekst