Srpski klub u Roterdamu, nekada je bio ponos, a sada je zbog nedavnog ubistva koje se tamo dogodilo, zatvoren do daljnjeg… U Nemačkoj, srpski se klubovi i Dopunske škole, od Hamburga na severu, do Minhena na jugu, „osipaju“, gase i nestaju…
Optimizam
Malo svetla u prilično sumornu sliku klupskog druženja u Hamburgu unosi dr Stojanka Aleksić, jedan od osnivača Srpskog kulturnog centra.
– Srpski kulturni centar je ostao bez prostorija, ali grupa ljudi intenzivno radi na iznalaženju novih kako bismo se opet svi okupili. Promenićemo ime, a rad će se obnoviti – sigurna je dr Aleksić.
U Austriji prestala da postoji fudbalska liga naših zemljaka, folklorni ansambli naših zemljaka u Švajcarskoj najavili bojkot Evropske smotre… Da li su ovi sumorni primeri, objavljeni na stranicama „Vesti“ proteklih dana i meseci, prava „slika“ trenutnog stanja klupskog drugovanja zemljaka u dijaspori i ima li nade da će ta udruženja preživeti i u narednim godinama? Pitanje na koje ćemo pokušati da odgovorimo u seriji tekstova iz različitih regiona i država zapadne Evrope gde žive i rade naši zemljaci. Danas je na redu sever Nemačke.
Smena generacija
U Osnabriku smo razgovarali sa bivšim klupskim aktivistima koji su oduvek bili vernici, a sada samo u parohijskom životu nalaze svoje društvene vrednosti. Uvek su spremni da pomognu. Oni su dali svoje viđenje uzroka koji su doveli do gašenja kluba „Jedinstvo“ kasnije preimenovanog u Udruženje Srba, koje je imalo
oko 260 članova. Nekadašnji predsednik „Jedinstva“ Milutin Damjanović kaže da je smena generacija osnovni razlog što nam se udruženja gase.
– Za opstanak klubova treba mnogo entuzijazma, vremena i novca, a mladi nemaju interesovanja da nešto rade bez nadoknade – zaključuje Damjanović.
Na području Generalnog konzulata Srbije u Hamburgu, živi nekoliko desetina hiljada naših građana koji sve više gube međusobne kontakte. Zašto je to tako pokušali smo da saznamo u razgovorima sa mnogim sunarodnicima.
Ekonomski faktor
Bogoljub Jakšić, sekretar, a kasnije blagajnik „Jedinstva“ iz Osnabrika ekonomski faktor ističe kao najvažniji.
– Velika nezaposlenost je dovela do istupanja članova koji nisu mogli da plaćaju članarinu. Mi smo se sami izdržavali. Dok se ovde dobro zarađivalo i klupski život je cvetao. Imali smo divan folklor, naša „Pletenica“ je osvajala nagrade širom Evrope. Tada nismo mislili da će svemu tome brzo doći kraj.
Neki smatraju da su se uspešno integrisali u nemačku sredinu, time što zaboravljaju zemljake, svoj jezik, kulturu, korene. Drugi misle da razlozi imaju pozadinu u sve lošijoj ekonomskoj situaciji u Nemačkoj i neizvesnom političko-ekonomskom stanju u matici. Ima i onih koji vide drugu generaciju formiranu po sasvim drugačijim vaspitnim principima, gde je izostalo negovanje tradicije i duhovnih vrednosti naroda. O otuđenosti naših sunarodnika svedoči proces „gašenja“ klubova i opadanja broja članova u malobrojnim klubovima koji su još opstali.
Srpski Centar bez prostorija
Jedno vreme se činilo da je osnivanje klubova u kojima je organizovan kulturno-umetnički i sportski život idealan oblik društvenog organizovanja naših ljudi, kao i ostalih stranaca. Rad klubova koordinirali su konzularni predstavnici, a i nemačka država je podržavala ovaj vid javnog okupljanja stavljajući na raspolaganje besplatne prostorije, pa čak i neka novčana sredstva.
Danas u Hamburgu, međutim, rade praktično samo dva kluba, SKUD „Mladost“ i klub „Nikola Tesla“ a Sekula Rašević, predsednik SKUD „Mladost “ iz Hamburga kaže da je nekada u ovom gradu postojala Zajednica jugoslovenskih klubova koja je imala 16 klubova, pa možda i više.
– Svi oni radili su po sekcijama i imali veliki broj članova. Danas postoji u tom smislu samo naš klub sa oko 60 stalnih članova. Folklorna sekcija nas bukvalno održava u životu. Neophodno je bilo imati dobrog koreografa i mi ga imamo u liku Žarka Tomazovića – ističe Rašević i dodaje da je dosta dece privukla i saradnja sa srpskom dopunskom školom, koja je izrazita od kada je tu učitelj Jovan Devrnja.
– Sa crkvom takođe imamo odličnu saradnju i sa oba sveštenika, ocem Borom i ocem Draganom. Ipak, malo nas je s obzirom na populaciju Srba koja ovde živi.
U Hamburgu se može još govoriti o klubu „Nikola Tesla“, ranije jedan od najjačih, čiji se rad sveo na rad fudbalske sekcije o čemu nam priča Zoran Šuka, sportski organizaator,
– Nažalost, nemamo naše prostorije od kada je Srpski kulturni centar izgubio svoje, jer smo sa njima pod istim krovom. Imamo samo adresu i jednu malu prostoriju za odlaganje opreme. Rad se odvija sa dve ekipe, a to su veterani i Prva ekipa koja se takmiči u Krajs ligi. Nedostaje nam i podmladak, ali trudićemo se da opstanemo.
Do prošle godine u Hamburgu se moglo čuti o klubu „Monarhisti“ , a poslednji predsednik, Vojislav Bošnjaković konstatuje da je klub zvanično ugašen krajem prošle godine
U ovom gradu se povremeno sastaje i „Humanitarno društvo“, a za okupljanje koriste crkvene prostorije .
Nada u bolje sutra
Od Saveza klubova u obližnjem Bremenu, koji je u najboljim danima okupljao sedam klubova, aktivni su još nekadašnja „Jugoslavija“, sada Srpski kulturni centar Bremen i „Jedinstvo“ u Ahimu.
Predsednik SKC Bremen Ratko Desnica se žali da imaju mnogo poteškoća u radu.
– Nećemo, međutim, dozvoliti da se centar ugasi. Uprava čini sve što je u našoj moći. Samoizdržavamo se. Prostorije su nam lepe, samo je malo mladih. Trenutno ne radi nijedna sekcija. Ovih dana ćemo održati važan sastanak na kome ćemo pokušati da smislimo kako da se osveži i poboljša rad. Novu godinu
dočekaćemo u centru sa nadom u bolje sutra – konstatuje Desnica.
U klubu „Jedinstvo“ iz gradića Ahima, kraj Bremena kažu da su „spokojni“ i da za budućnost ne brinu jer već 22 godine opstaju na isti način. Imaju sreće da im je prostorije grad dao na besplatno korišćenje, okupljaju se porodično. Povremeno rade i neke sekcije. Pecaroši su najvredniji, a deca igraju stoni tenis.
