Na teritoriji Baden Virtemberga, gde živi oko 180.000 Srba i Crnogoraca ne samo iz SCG nego i iz BiH, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije… registrovano je 89 klubova i udruženja sa prefiksom srpski, crnogorski, jugoslovenski (u tu grupu spadaju i sportski klubovi i savezi). Samo dva društva su registrovana kao srpsko-nemačka, a dvanaest u sebi i dalje sadrže reč jugoslovenski. Postoji i klub Slovaka iz Vojvodine.
Početkom 90-ih godina mnogi klubovi, društva i udruženja, raspadom države i nošeni nacionalnim zanosom promenili su imena, tako da se većina srpskih klubova danas smatra mladim udruženjima iako su mnoga nastala sredinom i krajem 60-ih i 70-ih godina.
Najbrojnije je Srpsko kulturno udruženje „Sloga“ iz Manhajma sa više od 400 članova, a najmanji klub je „Sveti Sava“ iz Trosingena sa dvadeset članova. Prosek udruženja je 60 članova, iako bi po broju Srba u gradovima morali imaju bar deset puta više članstva. U više od 90 odsto slučajeva članarina ne može da pokriva najosnovnije potrebe kluba (plaćanje kirije), pa je uprava prinuđena da se finansira na drugi način. Skoro svi klubovi na teritoriji Baden Virtemberga imaju dobru saradnju sa opštinama u kojima su registrovani.
Ponuda ministarstvima
Najstariji klub radnika iz bivše SFRJ u Evropi, Klub Jugoslovena iz Štutgarta nastao je 1962. godine i nedavno je promenio ime u Srpski kulturni centar. S obzirom na česte poruke koje su u poslednje vreme dolazile iz otadžbine da treba napraviti srpski kulturni centar u Štutgartu, uprava SKC-a je jedina koja je ponudila državi Srbiji i njenim ministarstvima za kulturu u dijasporu preuzmu prostorije Centra i da postave svog čoveka.
Učestvuju na raznim festivalima koje organizuju njihove komune i na taj način se trude da svojim štandovima, kulinarskim specijalitetima i nacionalnom igrom i muzikom prezentuju deo naše kulture, ali i da dopune svoje kase. Klubovi organizuju i razne kulturne i sportske manifestacije, sabore, mini- folklorijade, zabavne i narodne večeri da bi privukli što veći broj posetilaca i na taj način pribavili neophodna sredstva za izdržavanje. Na raspolaganju su im i opštinska novčana sredstva namenjena klubovima, ali su ona vrlo skromna i ne dodeljuju se olako, kao nekada. U mnogim situacijama da bi dobilo nešto od grada gleda se na aktivnost kluba, broj članova, broj dece. Ima, međutim, primera da opštine strancima daju prostorije na korišćenje bez naknade (pretežno Švarcvald), ili velike firme u kojima radi dosta stranaca iz jedne zemlje. Gradske službe i na drugi način često izlaze klubovima u susret tako što im bez novčane naknade za veće manifestacije ustupaju hale i sale. To nije slučajsa gradom Štutgartom i okolinom.
Plaćanje previsokih kirija je mnogima veliki teret, pa klubovi gledaju da se udruže sa drugima. Iako u nekim gradovima postoje dva, tri pa i osam srpskih klubova, Srbi će radije da se udruže sa drugim narodima i da dele prostorije i tako da smanje redovne troškove. Retki su primeri kao u Manhajmu, gde uprave četiri kluba (SKU „Sloga“, FK „Sloga“, FK „Jadran“ i KK „Sloga“) rade na ujedinjenju.
Najlepša „Domovina“
Klub „Domovina“ iz Raštata je ubedljivo najlepše uređen srpski klub u Baden Virtembergu. Nove prostorije su prošle godine dobijene od grada, nalaze se širem centru grada, dolazi puno mladih, a kirija je niska. Sa oko 80 članova klub ima 3 folklorne sekcije, dramsku, novinarsku, ritmičku, šahovsku i bilijarsku.
– Možda ćemo mi u Manhajmu pokazati put ostalim Srbima, kuda bi trebalo da idu. Smatramo da nam ujedinjenje može doneti samo prednosti. Dosta nam je nesloge, dosta nam je da gledamo kako se zbog naših svađa naša deca otuđuju od nas. Mi smo uspeli da decu dovedemo u udruženje i grčevito ćemo se boriti da ostanu tu. Imamo ih 120. Pošto želimo da se ona druže i sa ostalom decom iz Manhajma zbog njih smo spremni sve da učinimo, da se ujedinimo i da im damo naša mesta, neka oni vode udruženja, a mi ćemo sa strane pomagati kada zatreba, kaže Dragan Jeremić, predsednik kluba „Sloga“ iz Manhajma.
Za razliku od klubova u Štutgartu, gde jedni drugima prave jaku konkurenciju i u mnogim situacijama i dele dijasporu, na Švarcvaldu i u centralnom delu pokrajine (Raštat, Gagenau, Karlsrue) tih problema nema. Već dve i po decenije klubovi na Švarcvaldu (najmanje njih 12) sarađuju, međusobno se pomažu, posećuju, uvažavaju i ne prave konkurenciju jedni drugima.
– Želja nas na Švarcvaldu je bila i ostala srpska sloga i mi se shodno tome i držimo. Naravno da problema ima – gde nas kod Srba nešto može da ide glatko, ali imamo mi već ogromno znanje i iskustvo, pa shodno tome i uspeh. Naš uspeh nastojaćemo da prenesemo i na druge klubove, a sigurno je da ćemo nastaviti sa humanitarnim radom, pomagaćemo kao i do sada socijalno ugroženima i okupljati mlade, rekao je Žarko Škapina, predsednik kluba „Vuk Stefanović Karadžić“.
Folklor najbrojniji
Folklorna sekcija u našim klubovima je najrasprostranjenija, dok su literarne, muzičke, dramske, radio-amaterske i kompjuterske retkost. Od sportskih aktivnosti najviše je klubova koji se bave fudbalom, nešto manje košarkom i kuglanjem, a još manje šahom i bilijarom.
Ipak, sve češća mesta okupljanja Srba po Baden-Virtembergu su – nemački sudovi. U poslednje četiri godine praksa tužakanja je postala češća nego organizovanje nekog velikog kulturnog događaja. Razlozi za pokretanje sudskih parnica su uglavnom lične prirode. Najlošija situacija je u Štutgartu, gde se zaista ne zna ko koga i zbog čega tuži. Uglavnom se bivša uprava i članovi jednog kluba ne slažu sa dogovorenim i izglasanim na godišnjim skupštinama, pa nastoje da svoje pravo i pravdu isteraju na sudu, što šteti ugledu srpskog naroda, a i košta. U poslednje vreme praksa tužakanja je postala kao dobar dan i u Rojtlingenu i Baden-Badenu.
