Razni su vidovi organizovanja naših ljudi u Torontu i okolini. U okrilju sve tri srpske crkve u Torontu postoje folklorna društva „Stražilovo, „Hajduk Veljko“ i „Sveti Sava-Oplenac“, kao i Kola srpskih sestara. Dva najveća i najpoznatija folklorna društva koja deluju van crkvenog okrilja su „Akademija srpske narodne igre“ Bate Marčetića i Srpsko kulturno umetničko društvo „Oplenac“. Društva imaju tristotinak članova podeljenih u nekoliko ansambala. Akademija nema svoj prostor, izdržava se isključivo od članarine, koncerata i zabava koje priređuje. KUD „Oplenac“ je u svojim prostorijama, u zgradi za koju otplaćuje na kredit. Izdržava se uglavnom od članarine, koncerata i raznih programa koje priređuje, ali i od izdavanja sala za različite potrebe. Od kanadske države dobijao je i nepovratne kredite za unaprećivanje rada. U zavisnosti od interesovanja naši ljudi su birali i polje delovanja. Za „Udruženje književnih stvaralaca „Desanka Maksimović“ i „Srpsko istorijsko-kulturno društvo NJegoš“ i sama imena naznačavaju polje delokruga. članstvo im nije brojno i nije mlado, ali je dosta aktivno. Uz „Srpsku bratsku pomoć“ jednu od najstarijih srpskih organizacija u Kanadi koja se i danas nakon više od pola veka postojanja bavi dobrotvornim radom još je nekoliko fondova i udruženja čiji je glavni zadatak prikupljanje materijalne pomoći za decu siročad, siromašne, izbeglice, bolesne i osakaćene.
Delovanje „Srpske nacionalne akademije“ zamišljene da bude centar okupljanja obrazovanih, umnih ljudi, koji bi propagirali srpsku kulturu i njene vrednosti odavno je zamrlo. Akademija nije ostvarila taj cilj, niti je uspela da u svoj rad uključi mlađe ljude. „Srpski centar za novodošle“ koji je radio pri Akademiji i koji je nastao početkom devedesetih godina prošlog veka u naletu hiljada novih srpskih emigranata koji su u Toronto stizali skoro iz svih krajeva bivše Jugoslavije, prestao je sa delovanjem onog momenta kada su prestali da stižu,u većem broju, emigranti iz domovine. Nije bilo snage, ni mogućnosti da se rad tog centra proširi i izdigne iznad početnih aktivnosti: pomaganja našim ljudima da se smeste, krenu u školu jezika, počnu da traže posao i da se koliko toliko uklope u sredinu u kojoj žive.
Jedina „ženska“ organizacija „Udruženje srpskih žena“ pre nekoliko godina bilo je izrazito aktivno društvo koje se bavilo problemima odbrane srpskog nacionalnog bića, organizovanjem kulturnih dešavanja, i ulogom naše žene i porodice u kanadskom društvu i koje je, kao retko koje, okupljalo pripadnice lepšeg pola iz sve tri emigrantske generacije (stare, srednje i nove). Uz obrazloženje da se vreme u kojem živimo promenilo „usporilo se“ i unekoliko promenilo i njihovo delovanje.
U Torontu deluju i dve najveće i najpoznatije nacionalne organizacije istog imena „Srpska narodna odbrana u Kanadi“, ali različitih ideoloških pogleda. članovi obe organizacije vrlo su privrženi svojim idejama i većinom su to tzv. „stari emigranti“ koji su tadašnju Jugoslaviju napuštali u toku ili neposredno posle Drugog svetskog rata. Zajednička im je, uz sve razlike, jaka nacionalna ideja i žestok antikomunizam. U najvećem kanadskom gradu deluje i nekoliko četničkih organizacija.
Od sportskih klubova najbrojniji su fudbalski. Deca i odrasli takmiče se po lokalnim fudbalskim ligama. Postoje i šahovski i karate klubovi.
Plaćaju i rade
Treba napomenuti da u većini nabrojanih društava, udruženja i organizacija članstvo učestvuje ne samo finansijski u održanju njihovog rada, već i oganizaciono, tehnički, rade sve što treba: peru, kuvaju, nose i poslužuju, sakupljaju priloge, oglašavaju događaje. Vrlo je česta pojava da članovi sve pripreme za održanje nekog koncerta ili zabave, piknika ili sednice i onda plate kartu da bi ušli u salu. Oni to zovu samofinansiranje.
Iako se godinama priča o potrebi stvaranja jedne srpske kišobran organizacije koja bi obuhvatila sve postojeće, a dodala nove snage i neiskorišćeni entuzijazam u kreiranju srpskog nacionalnog lika i identiteta na nivou najvećeg srpskog grada u Kanadi, ali i na nivou čitave države, do realizacije i zaživljavanja takve ideje nikada nije došlo. Stvarana su nekoliko puta (najnoviji pokušaj nije ni godinu dana star) jezgra takve organizacije, ali osim promotivnog slikanja za medije i obrazlaganja ideja o tome šta i kako raditi nije se dalje odmaklo.
