Stručnjaci kažu da uz povoljne kredite i obećanja o podizanju plata od septembra, država šalje lažni optimizam građanima da je kriza na izmaku i igrajući se bankara, navodi ih na zaduživanje mimo gubera
Pompezno najavljeni kao državna pomoć građanima kojim će podići standard i kupovnu moć, subvencionisani keš i potrošački krediti, mogli bi domaćinstva dovesti do bankrota, smatraju stručnjaci. Zajedno sa još nekim projektima Vlade, poput odmrzavanja plata i penzija i sejanja nerealnog optimizma da je kriza na izmaku. U paketu, ovakvi projekti Vlade, podstiču trošenje novca koga nema, što je inače praksa države, često na udaru kritike, kako domaće tako i stručne javnosti.
Ako bi se i preskočila upozorenja ekonomista, treba pogledati statistiku, koja najbolje svedoči o tome šta građanima treba i da li su zaista povoljnim zajmovima obnovili dotrajalu belu tehniku, kućni nameštaj i slično. Da jesu, to bi imalo pozitivne posledice za privredu a onda i za samo stanovništvo.
Vladimir Vučković, profesor ekonomije na Megatrend UniverzitetuMeđutim, od ukupno 6.000 podignutih zajmova za mesec dana, žitelji Srbije uzeli su 5.745 keš kredita i zadužili se dodatnih 900 miliona dinara, dok je samo njih 483 podiglo potrošački zajam i to za robu vrednu 14,8 miliona dinara.
Vladimir Vučković, profesor ekonomije na Megatrend Univerzitetu, kaže da je za njega to očekivano.
Potrošački krediti su zanemarljivi u strukturi odobrenih kredita, pa je i o podizanju domaće proizvodnje izlišno govoriti. Efekti će biti veoma mali, ako ih bude i bilo. Više ćemo izgubiti po osnovu porasta uvoza potrošačke robe, nego sto ćemo dobiti po osnovu povećanog plasmana domaće robe, kaže za naš list Vučković.
Potrošački krediti su zanemarljivi u strukturi odobrenih kredita, pa je i o podizanju domaće proizvodnje izlišno govoriti. Više ćemo izgubiti po osnovu porasta uvoza potrošačke robe, nego sto ćemo dobiti po osnovu povećanog plasmana domaće robe
Vladimir Vučković
A šta kažu proizvođači čija se roba može pazariti povoljnim zajmom?
Od ovih kredita nema nikakve vajde. Mi ništa nismo ni očekivali jer imamo iskustvo još iz prošle godine. Prosto, ljudi ne ulaze u prodavnice i tako će biti sve dok privreda u dužem vremenskom periodu ne bude rasla, kaže za Akter Nikola Pavičić, generalni direktor Sintelona. On podseća da je sličan projekat kupujmo domaće kroz povoljne zajmove samo u evrima usvojen i prošle godine, ali je pad prodaje roba srednje i visokih cena bio čak 30 odsto.
Podsetimo da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dikić, u čijoj je kancelariji stvoren projekat ovih kredita, najavljivao kao efekte baš podizanje domaće proizvodnje. Po principu – ljudi će više kupovati domaću robu zajmovima, fabrike će više raditi, zaposleni imati sigurniji posao i slično. Događa se da se zajmi keš kojim se zapravo finansira uvoz, što nikako ne ide na ruku novom modelu rasta koji bi trebalo da se bazira na izvozu.
Dobra strana je što će neki građani moći da ’uhvate vazduh’, da vrata neku staru pozajmicu ili da kupe nešto što im je neophodno za život. Dobro je i to što se dinarskim kreditima podstiče deevroizacija. Loših strana je više, veruje Vučković.
Nikola PavičićNe treba zaboraviti ni to da mimo dogovora sa MMF, ministar Dinkić već dva meseca najavljuje odmrzavanje plata i najnižih penzija od jeseni. A da za to nije odvojen novac iz budžeta, jer je dogovorom predviđeno da plate u javnom sektoru i penzije ostanu zamrznute do kraja godine.
Država postaje saučesnik građanima u zaduživanju. Kaže da je kriza prošla i da možemo očekivati veće plate i penzije od jeseni, pa se može ispostaviti da je ’kumovala’ nekom budućem bankrotstvu ljudi. I konačno, Vlada se ponovo okreće potrošnji, a šta je sa investicijama i obećavanim infrastrukturnim projektima, pita se Vučković.
Nije li ipak odluka o zaduživanju individualna, pa bi shodno tome i pojedinci trebalo da snose rizike?
Nije dobro što država šalje signal da će od jeseni biti sigurno bolje, da ne bi trebalo da se smanjuju plate i da neće doći do povećanja nezaposlenosti. Time se strana rizika u prethodnom odnosu veštački umanjuje, pa neko može da donese pogrešnu odluku. NBS je građane odvraćala od uzajmljivanja u periodu privrednog rasta, a sada u krizi podstiče. To je nelogično, zaključuje Vučković.
Od ovih kredita nema nikakve vajde. Mi ništa nismo ni očekivali jer imamo iskustvo još iz prošle godine. Prosto, ljudi ne ulaze u prodavnice i tako će biti sve dok privreda u dužem vremenskom periodu ne bude rasla
Nikola Pavičić
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište u izjavi za naš list podržava kolegu Vučkovića i veruje da su ovi zajmovi dobra vest isključivo za političare koji su ih lansirali.
Nema veće opasnosti od mešanja države u određivanje cena. Trošak takve odluke na duži rok je uvek nepodnošljiv. Većina građana Srbije će plaćati iz svog džepa deo rate za kredite malobrojnih srećkovića koji budu dobili ove zajmove. Međutim, uvek je tako kada se država igra bankara, kaže Stevanović.
Istina, za dobijanje kredita potrebna je gomila papira, mada ostaje i činjenica da su zajmovi koje država subvencioniše najpovoljniji dinarski zajmovi na tržištu, namenjeni pre svega onima sa manjim i prosečnim primanjima. Mogu se uzeti u 18 banaka koje su se uključile u ovaj program.
Maksimalni iznos dinarskih gotovinskih kredita iznosi 300.000 dinara, a visina godišnje kamatne stope zavisi od primanja. Tako je za one građane čija su primanja ispod 30.000 dinara kamatna stopa 7,5 odsto, dok za one čija su primanja od 30.000 do 80.000 dinara iznosi 8,95 odsto. U oba slučaja, kamata je fiksna a rok otplate tri godine. Period mirovanja je 12 meseci, kada se plaća kamata. Za njih je predviđeno 10 milijardi dinara, a za potrošačke zajmove 20 milijardi dinara.
Namenski krediti mogu se iskoristiti za kupovinu domaćeg nameštaja, podnih obloga (parket, laminat), bele tehnike. Takođe i za nabavku građevinskih materijala (vrata, prozori, keramika, cement…), sanitarija, kao i za plaćanje turističkih aranžmana u Srbiji. Pravo na ove zajmove imaju zaposleni, penzioneri i poljoprivrednici koji imaju registrovana domaćinstva. Mogući iznos zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Kamatna stopa je fiksna 7,5 odsto godišnje, a rok otplate je tri godine, s tim što postoji i period počeka od 12 meseci, kada se plaća kamata bez glavnice.
OSNOVNA DOKUMENTACIJA
– potvrda o zaposlenju i visini primanja ili penzije
– potvrda o primanjima supružnika
– overen zahtev za kredit u firmi
– izveštaj Kreditnog biroa
– profaktura ukoliko se uzima potrošački kredit
