Transplantacioni „turizam“ ima kobne posledice: nakon presađivanja bubrega u Indiji i Pakistanu, na VMA u Beogradu umrla su dva Albanca, a jedna Crnogorka je jedva spasena, otkriva za „Vesti“ prof. dr Rajko Hrvačević, načelnik Klinike za nefrologiju i transplantanciju Vojnomedicinske akademije u Beogradu
O ilegalnim odlascima srpskih državljana u Pakistan i Indiju radi kupovine organa za transplantaciju „Vesti“ su već pisale. Ostala je samo nepoznanica imena navodno turističkih organizacija koje takođe ilegalno posreduju, ugovaraju, a zatim šalju naše ljude u neizvesnost, a ne retko, posle neuspelih operacija, i u smrt. Na tu činjenicu je oprezno, a dovoljno indikativno, prvi ukazao prof. dr Drago Milutinović, načelnik Klinike za transplantaciju bubrega Urološke klinike Kliničkog centra Srbije.
Ovaj ugledni stručnjak požalio se „Vestima“ da u poslednje vreme u njegovu kliniku pristižu i pacijenti u veoma teškom stanju, pa za lekari za njihov život bore i po mesec dana. Ove činjenice ne samo da je potvrdio, već i konkretnim primerima potkrepio i prof. dr Rajko Hrvačević.
– Ova opasna pojava sve više uzima maha. I Vojnomedicinska akademija se susreće sa takvim pacijentima. Eto, nedavno smo uspeli da bukvalno otrgnemo od smrti jednu pedesetogodišnju ženu iz Crne Gore. I ona je preko nekih svojih kanala stigla do jedne agencije preko koje je sve utanačila. Otišla u Pakistan, kupila bubreg, ali po povratku umalo nije završila na podgoričkom groblju. Život smo joj spasili posle mesec dana velike bitke, ali je pitanje dokle će taj njen presađeni bubreg izdržati – ističe naš sagovornik.
Nekoliko dana nakon ove drame ponovila se ista priča. Iz Prištine su hitno prebačena još trojica sredovečnih Albanca sa istim problemima.
– Jednom Albancu su presadili bubreg u Indiji, a dvojici u Pakistanu, baš u istom centru u kome je bubreg dobila i ona Crnogorka. Danonoćno smo vodili bitku za njihove živote. Nije vredelo, dvojica su umrla, treći je spasen i otpušten sa teškim posledicama i ogromnim oštećenjima vitalnih organa i veoma slabom funkcijom presađenog bubrega. Znamo i o kom medicinskom privatnom centru u Pakistanu je reč. U pitanju je grad Lahor, koji je odavno svetskoj medicini poznat po tim ilegalnim transplantacijama. Pre neki dan dobili smo obaveštenje iz te zemlje da su svi lekari pohapšeni, a taj centar zatvoren – priča dr Hrvačević.
To upućuje na zaključak da se i u tim zemljama ilegalno prodaju organi i transplantacije obavljaju mimo zakona tih zemalja.
– Na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, prodaja organa i njihova transplantacije su strogo zabranjeni i ilegalni su poslovi u svim zemljama sveta. Zbog toga se tretiraju kao teška krivična dela, pa i u Pakistanu, Indiji, Kini, Filipinima. A kada se nešto ilegalno radi, radi se pod katastrofalnim uslovima i u lošim bolnicama. Te zahvate obavljaju lekari sumnjive etike i niskog stepena stručnosti. A to znači da su i sva ispitivanja zdravstvenog stanja prodavca i kupca organa, uključujući utvrđivanje podudarnosti tkiva, koja neminovno prethode ovakvim transplantacijama, izvedena ispod svakog nivoa. To je uvod u neizbežnu tragediju – upozorava dr Hrvačević.
Ovaj transplantacioni „turizam“, odnosno prljav biznis, po mišljenju profesora Hrvačevića, pojavio se i kod nas kao posledica nedostatka organa za presađivanje, kao i zbog toga što zakonom nisu regulisani kadaverski donatori. Uprkos tome što mnogi očajnici u tome vide slamku spasa, odlaske po organe u Pakistan i Indiju po svaku cenu treba sprečiti, jer, u suprotnom, biće i češćih fatalnih ishoda.
