Mlađim generacijama bih poručio da uče, rade na ličnom usavršavanju jer se to uvek isplati. Ne kaže se slučajno da je znanje najveće bogatstvo, jer se jedino ono ne može srećom steći i u nesreći izgubiti, poručuje Aleksa Konstantinov, mladić koji je svojim znanjem i svestranošću pokazao još jednom, po ko zna koji put, da je jedan od naših najboljih ambasadora u svetu.
Aleksa je početkom jula iz Srbije otputovao u Čikago i započeo poslovnu karijeru nakon što je diplomirao na MIT-u, prestižnom univerzitetu u Bostonu. Aleksom se ponose njegova porodica, prijatelji, bivši sugrađani u Srbiji, ali i cela Srbija jer se zahvaljujući znanju popeo na svetski pobednički tron i poneo čak i zlato sa 56. Međunarodne olimpijade iz matematike održane 2015. godine u Tajlandu. Uspesi su mu obezbedili dalje školovanje u Americi, a nakon što je diplomirao za njega je organizovan prijem u Gradskoj upravi Kikinde, njegovom rodnom gradu, piše “Blic”.
Završio je OŠ “Sveti Sava” i još kao osnovac je bio učesnik brojnih takmičenja iz srpskog, fizike, hemije i matematike.
“Kada je sve to postalo neizvodljivo, jer nekad se dešavalo da istog dana bude takmičenje iz srpskog i matematike, a jedno u Senti, drugo u Kikindi, morao sam da ograničim interesovanja. Do osmog razreda uspešno sam učestvovao na republičkim takmičenjima iz fizike, hemije, a najuspešniji sam bio iz matematike. Veliki doprinos tom rezultatu dala je moja nastavnica matematike Desanka Čepelnik, koja je dosta radila sa mnom”, kaže Aleksa.
Školovanje je nastavio u Beogradskoj matematičkoj gimnaziji. Kao najbolji đak iz Kikinde, kaže, upao je u odeljenje najboljih iz drugih sredina.
“Takvo okruženje vas motiviše da radite, podstiče vas na takmičenje sa samim sobom, što jeste najbolja vrsta takmičenja. Znanje iz te škole je neprocenjivo, zahvaljujući njemu bez teškoća sam pratio fakultetsku nastavu. U Matematičkoj gimnaziji interesovanja sam usmerio ka matematici, što se pokazalo kao dobra odluka”, kaže Aleksa.
Takmičenja iz matematike u toku te četiri godine su, kaže, veoma značajna.
“Proveravate sebe, družite se sa članovima ekipe, upoznajete brojne svetske zemlje i drugare iz ostalih timova. Imam zaista lepe uspomene iz svih svetskih gradova gde smo učestvovali i na najbolji mogući način predstavljali Srbiju”, dodaje on.
Za Aleksu je život u Beogradu nezaboravno iskustvo. Njih osmoro iz odeljenja sa 22 učenika živelo je u domu.
“Drugarstvo stečeno u njemu i danas održavam i uvek se radujem povratku u Srbiju, posebno u Beograd, zbog drugara iz doma”, poručuje.
Pored učenja, spremanja za takmičenja i priprema za studije, uvek je imao vremena za druženje, izlaske, odlaske na košarkaške utakmice.
“U osnovnoj školi sam trenirao i zavoleo košarku, ali sam zbog obaveza odustao u srednjoj školi. Kad sam u Beogradu volim da odem na utakmice Zvezde, mnogo je bolja atmosfera nego na utakmicama u Bostonu gde sam par puta bio”, kaže Aleksa.
Odlazak u Boston, na prestižni MIT, bio je za njega veliki uspeh, ali i izazov.
“Bila je čast dobiti stipendiju i imati priliku da budete deo te sredine. Tih godina živeo sam u kampusu, stekao ogromno znanje i poznanstva sa najboljim studentima iz celog sveta. Prve dve godine sam trenirao veslanje i učestvovao na takmičenjima”, kaže mladi Kikinđanin.
Studije u Bostonu, na neki način, prekinula je pandemija i završio ih je onlajn. Nije bilo svečanosti koju je zajedno sa ostalim studentima iščekivao, ali održana je – takođe onlajn.
Početkom jula Aleksa se vratio u SAD, ali sada sa zaposlenjem u Čikagu.
“Bavim se finansijskom matematikom. I ovde imam brojne kolege sa studija, ali i puno Srba sa kojima se družim. Gde ću biti u budućnosti i čime ću se baviti, neizvesno je, zasad sam zadovoljan ovde”, zaključuje.
Tajna uspeha
Branka Grahovac, Aleksina majka, kaže za “Blic” da joj je drago zbog njegovog, pre svega, ličnog zadovoljstva, a zatim i uspešnog profesionalnog razvoja.
“Bila sam uvek uz njega kao podsticaj i podrška, a i danas sam. Smatram da je veliki uspeh što radi ono što voli, što je i želeo kada je upisivao studije, jer je tajna uspeha od rada napraviti uživanje. To mu najiskrenije želim. Kao i svakom roditelju, žao mi je što je daleko, posebno mi je bilo teško kada je u julu otišao u Čikago, jer je prvi put kupio kartu u jednom pravcu. Ali tamo gde on vidi svoju budućnost, i ličnu i profesionalnu, deo je mene”, iskrena je majka.
