Premijer Kosova Aljbin Kurti u intervjuu za DW ocenio je da je francusko-nemački predlog dobra osnova za razgovore, ali ponavlja da je protiv formiranja Zajednice srpskih opština, jer to vidi kao aparthejd.
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je poslednji predlog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova iza kog su stale Evropska unija i SAD čvrsta platforma za korak napred. On je dodao da za sada nema planova o sastanku s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali je izrazio nadu da će se pregovori na visokom nivou nastaviti.
„Predlog EU, koji je u principu prihvaćen, treba dalje da se elaborira, jer su mnogi koncepti u predlogu generički i moramo dalje da razgovaramo o mehanizmu implementacije, o vremenskom redosledu implementacije, a posebno o međunarodnim garancijama za ovaj budući sporazum“, rekao je Kurti za DW.
„Tražiti ZSO pre priznanja je kao tražiti šoljicu kafe bez šoljice”
On je, međutim ponovio da potpuna normalizacija odnosa mora imati uzajamno priznanje kao centralni deo. „Ne možemo da dozvolimo da kola idu pre konja. Tražiti bilo kakvu vrstu asocijacije pre međusobnog priznanja je kao tražiti šoljicu kafe bez šoljice. Nije moguće“, ocenio je Kurti.
Za deo Briselskog sporazuma koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština kaže da sadrži rasističke elemente i ponavlja da je kao takav već odbijen od strane Ustavnog suda Kosova. „To je aparthejd. Ja sam protiv toga“, ocenjuje Kurti. „Kad smo pre 15 godina mi proglasili nezavisnost, bilo je 93 odsto Albanaca i rečeno nam je u međunarodnoj zajednici da se Kosovo ne može proglasiti albanskom nezavisnom državom, već́ multietničkom. Insistiranje sada na jednoj etničkoj asocijaciji opština je čudno i neprihvatljivo“, dodaje Kurti.
On je pozvao Srbiju da prva formira zajednice u Preševskoj dolini ili Sandžaku i pokaže na svom primeru kako bi taj model trebalo da funkcioniše. „Ali mislim da to nije ideja za ljude, za povećanje prava za građane, već́ za teritorijalno proširenje. U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu, Srbija daje stotine miliona evra da se Srbi ne integrišu. Dakle, koncept srpskog sveta kao novog naziva za Veliku Srbiju živi instrumentalizujući Srbe gde god da su.“
Na pitanje o tome na koji način planira da vrati Srbe u kosovske institucije, Kurti je rekao da oni gradonačelnici koji su podneli ostavke, više ne mogu da se vrate, već će morati da budu organizovani novi izbori.
„S druge strane, mi smo veoma zainteresovani da što više Srba konkuriše da postanu policajci na Kosovu. Do sada se nije prijavilo dovoljno, ali se broj povećava, tako da se nadamo. Ne želim da zamenjujem Srbe Albancima na severu, ali nećemo ni prestati da sprovodimo vladavinu prava na celoj teritoriji“, rekao je Kurti.
On je još jednom pozvao Srbe da veruju Vladi Kosova i prijave se za posao, obećavajući da im za to „neće biti potrebne članske karte Srpski liste“ kao što je to, kako kaže, ranije bio slučaj.
„Srbija nije normalna zemlja”
Govoreći o 15 godina od proglašenja nezavisnosti, Kurti je ocenio da je Kosovo dvostruko uspešna priča – o „borbi za oslobođenje jednog naroda“ i izgradnji demokratije praćene ekonomskim razvojem.
Odnosi Srbije i Kosova, međutim, nisu normalni, kaže Kurti, ali smatra da je to posledica toga što Srbija nije normalna zemlja. „Kosovo je normalna demokratska zemlja. Srbija nije. Čak i prema Fridom hausu, Kosovo ima demokratski režim, a Srbija je hibridni režim, što je eufemizam za autokratiju.“
On je ponovio optužbe na račun zvaničnog Beograda da je instruisao Srbe da napuste institucije, a „kriminalce na severu“ da skrivaju iza naroda i nacionalnog identiteta. „Zbog straha od vladavine prava, oni su podigli barikade i isto tako iz straha od vladavine prava, odlučili su neposredno pred Novu godinu da ih uklone“, rekao je Kurti. „Naša policija nikoga ne juri ni po etničkoj pripadnosti, ni po nacionalnom identitetu, već́ samo prema njihovim postupcima i ponašanju, bilo da je u pitanju pojedinac ili grupa.“
Ne isključujemo mogućnost agresivnih napada Srbije
Ukoliko dogovori propadnu, nije nemoguće da dođe i do novog rata, smatra Kurti. „Ne kažem da će nas napasti ove ili sledeće nedelje. Ali takođe jačamo naše bezbednosne i odbrambene kapacitete“, rekao je kosovski premijer.
On je podsetio na bliske veze Srbije i Rusije, posebno u vojnom domenu i rekao da su nakon ruske invazije na Ukrajinu i oni na oprezu. Posebno nakon što je Srbija oko granice s Kosovom već rasporedila 48 ofanzivnih operativnih baza. „28 je vojno, 20 je žandarmerijskih, s 50 do 150 naoružanih ljudi u svakoj od ovih ofanzivnih operativnih baza, gde je viđeno mnogo plaćenika Vagner grupe i Noćnih vukova kako kruže i organizuju se. Neki od njih su došli i na barikade na severu s parolama kojima dominiraju poruke ‘moli se Bogu i drži se Rusije“, tvrdi premijer Kosova. „Zbog toga moramo da budemo oprezni. Ne isključujemo mogućnost agresivnih napada Srbije.“
