U svom obraćanju, u kome se osvrnuo na istorijske, političke, jezičke i druge okolnosti na našem podneblju, Kusturica je govorio o pojmu „kulturnog identiteta, koji u našim krajevima ima posebno duboko značenje zbog mitološke dimenzije prošlosti“, piše u saopštenju organizatora.
Naglasivši „značaj očuvanja nacionalnog identiteta i poštovanja tradicije, bez čega jedna nacija ne može da ima budućnost“, rekao je: „Uvek bih pažljivo pravio razliku između osećaja za tradicionalnu kulturu i nacionalizma. „Osećaj za naciju“ je neophodan, jer u suprotnom gubite svoje korene i možete se identifikovati sa neboderom, ali ne i sa istorijom. Smatram da je potrebno da postoji kulturni identitet svakog od nas“, poručio je Kusturica.
Govoreći o multikulturalizmu u vremenu globalizacije, Kusturica je rekao da je „globalizam bio šansa, ali globalizam koji nije isto što i kolonizacija. Svet postaje nešto što nema identitet i što lomi naš identitet takođe. Jezik filma danas je jezik reklame, više ne govorimo o „slobodi izražavanja“, nego o „brzini izražavanja“ i bojim se da jednoga dana, ako se ta tendencija nastavi, više nećemo biti u stanju da izrazimo sebe“.
Kusturica je takođe, odgovarajući na pitanje iz publike da li je Sarajevo i dalje simbol multikulturalizma, rekao da Sarajevo to na žalost više nije zbog toka istorije i pregrupisavanja etničkih zajednica, koje sada žive odvojeno jedna od druge.
„To je slučaj i sa mnogim drugim gradovima na Balkanu, ali nije sa Beogradom, gde možete naći sve nacionalne zajednice, jer je u njemu i dalje ideja multikulturalizma živa“, naveo je Kusturica.
On je više puta citirao našeg nobelovca Ivu Andrića, rekavši da je to pisac koji se borio za multikulturalizam i koji je duboko razumeo suštinu odnosa između tri religijske i etničke zajednice u BiH.
Predavanje Emira Kusturice je bilo izuzetno posećeno, a među skoro četiri stotine posetilaca bilo je predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih organizacija, Grada Ženeve, studenata i profesora sa Instituta za međunarodne i razvojne studije, kao i članova naše dijaspore u Švajcarskoj.
Emir Kusturica je, tokom boravka u Ženevi, takođe prisustvovao projekciji svog filma Super 8 priče u Kući umetnosti Gritli, gde je, na početku, pred punom dvoranom, govorio o svojim filmovima i bavljenju muzikom.
Kusturica je povodom svog gostovanja u Ženevi izjavio da je za Srbiju, za prepoznatljivost njenog kulturnog identiteta i za bolju predstavljenost bogatstva naše kulture u svetu, veoma bitno da omogućimo veći protok i razmenu umetnika i ideja iz Srbije sa inostranstvom, jer nam je to nedostajalo prethodnih godina. Zato smatra dragocenom inicijativu Ministarstva kulture da Srbija u narednom periodu otvori više kulturnih centara u svetu, budući da za sada imamo samo jedan, u Parizu.
