Na svečanoj ceremoniji u Ministarstvu kulture Francuske u Parizu, uz prisustvo stotinak zvanica, srpskom reditelju Emiru Kusturici uručen je Orden viteza reda umetnosti i književnosti.
Ministar kulture Reno Donedije de Vabr je pre uručivanja ovog najvišeg odlikovanja francuske države za doprinos umetničkom i književnom stvaralaštvu, a koje se dodeljuje od 1957. godine, dao kratak osvrt na umetnički put Emira Kusturice, krećući od venecijanskog „Zlatnog lava“ za „Sećaš li se Doli Bel“ do najnovijeg filma koji će biti pokazan na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Ministar je podsetio da Kusturica nije samo filmski reditelj, već i muzičar koji sa svojom grupom „Zabranjeno pušenje“ obilazi i uveseljava svet, a uskoro će iz njegove „radionice“ izaći i rok-opera. Setio se ministar i da Kusturica voli fudbal, kao i da je snimio film o Maradoni, pa je rekao: „Kusturica je genije, jedinstvena ličnost i Francuzi ga obožavaju zbog njegovog talenta“.
Zaboravio orden
Kusturica, majstor za oslikavanje priča, rasvetlio je kako je u Pariz doputovao njegov orden.
– Ovo odličje dobio sam pre pet meseci, pa se pregovaralo gde da mi ga uruče. Oni ne mogu u Beograd, ja ne mogu u Pariz, živim u selu, na Mokroj Gori. Ipak, uručiše ga. Ali, sada treba zvanično u Parizu. I krenem. Na aerodromu čekiranje, prolaz kroz detektore, gnjavaža, uđem u avion i odjednom se setim da mi je koverat sa ordenom ostao na stolici. Šta sada? Uhvati me panika. Ali, „Jat“me spasao, čujem da kasni, te otrča jedan od članova posade i pronađe moju kovertu. Tako sam mogao da u Ministarstvu kulture budem akter jedne lepe ceremonije, uručen mi je taj orden „komandera“, dakle, postao sam „komandant Sava“ – vrckavo je ispričao Kusturica.
Dobitnik priznanja se na francuskom jeziku zahvalio državi koja mu je pružila šansu da ovde uradi nekoliko filmova. A na pitanje koliko mu pored svih dosadašnjih nagrada ova znači, odgovorio je:
– LJudi obično trče za nagradama, a ne dobijaju ih, a meni nikad nije bilo do trčanja za priznanjima, a, eto, dobijam ih. Takve nagrade se obično daju na kraju životnog veka. Ova je za mene znak zrelosti i starosti.
Naravno, odmah mu je odgovoreno da nije star. Ovom skupu prisustvovali su i ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić, direktor Kulturnog centra Srbije Živadin Mitrović, brojne zvanice i predstavnici medija, koji su i na koktelu nastavili druženje sa genijem, čak su izašli na balkon sa poglednom na vrt Kraljevske palata, gde su se slikali sa dobitnikom, koji je za ovu priliku bio odeven u zelene pantalone, sportsku crnu košulju zakopčanu do grla, neodoljivo podsećajući na revolucionara, poput če Gevare.
Slavlje povodom ovog događaja nastavljeno je uveče u Kulturnom centru Srbije.Kao da je došao vanzemaljac. Pred ulazom se okupilo mnoštvo zemljaka, a i prolaznici nisu odoleli, zaustavljajući se kako bi Kusturicu odmerili od glave do pete. A on – raspoložen, uredne kose („Moram i ja nekad da se ošišam“, saopštio je). Prilazili su mu da mu čestitaju, delio je autograme, fotografisao se za uspomenu, mobilni telefon mu je neprestano zvonio.
Traži se „treći“
Akademik Vladimir Veličković, koji je jedini od naših ljudi do sada imao identično francusko priznanje, prokomentarisao:
– Drago mi je da mi se pridružio. A tražimo trećeg!
U ovoj večeri „velikog hvala“ našem velikom reditelju bili su prisutni ambasador Predrag Simić sa suprugom, akademici Vladimir Veličković, Petar Omčikus i LJuba Popović… Kusturica se tu sreo sa svojim bivšim profesorom na Praškoj akademiji Antoanom Limijem, na češkom su pričali. Došao je i makedonski ambasador Jon Ivanoski, pa glumica Jasna Živanović, iz 200 km udaljenog Verneja stigli su prijatelji slikar Nenad Žilić i filmska rediteljka Irena Bilić… Utisak je, sjatio se naš celi Pariz. I sve to u ambijentu izložbe Nikole Tesle, što je slikar Žilić, okrenuvši se prema Kusturici, primetio:
– Evo posle Tesle najpoznatijeg Srbina u svetu!
Dobitnika odličja i okupljene simpatizere Kusturičine umetnosti pozdravio je direktor Kulturnog centra Živadin Mitrović. Lepim rečima o velikanu filma besedio je ambasador Simić, zaželevši mu uspeh na Kanskom festivalu.
Poštujmo različitost
Ministar De Vabr je iskoristio priliku da istakne jačanje kutlurnih različitosti, na čemu se radi poslednjih godina.
– Treba živeti u svetu koji je postao uniformisan. Svaka tradicija, svaki koren, identitet, svaki element kulturne različitosti, verske, umetničke, treba poštovati i vrednovati – rekao je De Vabr i dodao, okrenuvši se Kusturici: – Kulturna različitost za koju se borimo, za vas je od detinjstva bila realnost, ali i ideal.
Reditelj je tokom obraćanja prisutnima pokazao grb na svojoj košulji sa ispisanim „Park prirode Mokra Gora“, njegov grad su nazvali „Kustendorf“, a kad su ga upitali kada će se kandidovati za predsednika Srbije, ispalio je:
– Kad na vrbi rodi grožđe.
Ipak je promislio i dodao:
– Ja već imam svoj grad, tu sam gradonačelnik, a da bih bio predsednik moraš sebe ozbiljno da shvatiš. E, sebe kao takvog ne vidim!
Deo Evrope
– Ovo je i nagrada našoj kulturi, gde se pokazalo da smo i mi deo Evrope, iako pokušavaju da nam sada uzmu deo teritorije, ali ipak mi umetnošću i svim onim što imamo pokazujemo da možemo da budemo ravnopravni sa svetom – istakao je Kusturica.
