Već podeljena zemlja dodatno se deli – i to na papiru. Popis u BiH dopisao je i one koji u toj državi ne žive. Za razliku od 1991, kada je u zemlji bilo 43,5 odsto Bošnjaka, 31,2 odsto Srba i 17,4 procenta Hrvata, uz gotovo 200.000 ljudi popisanih 2013. godine Bošnjaci čine 50,1 odsto stanovništva.
Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić ističe da taj popis neće biti uvažen u Republici Srpskoj i da ga RS neće prihvatiti.
Republika Srpska ga ne prihvata jer nije učestvovala ni u odluci koja će se metodologija primeniti.
„Sama procedura je nezakonita, u izradi programa nisu učestvovali entiteti“, objašnjava Radmila Čičković iz Zavoda za statistiku RS.
Goran Nikolić iz Instituta za evropsku politiku objašnjava da je razlika između onog što traže RS i Federalni zavod u tome što RS traži da ljudi koji se školuju i rade van BiH ne uđu u stalno stanovništvo, što je praksa u svetu. „Koncept stalnog stanovništva uveden je 1991. u SFRJ“, rekao je Nikolić.
Težnja ka unitarizaciji i redefinisanju odnosa u zemlji s tri konstitutivna naroda – tako u Banjaluci čitaju rezultate popisa.
„To insistiranje ukazuje da se od toga nešto očekuje. U dosadašnjoj istoriji ove nove BiH kao samostalne celine imate stalno nastojanje da brojčanu prednost bošnjačka strana pretvori u dominaciju“, ističe prof. dr Nenad Kecmanović.
Ni 2016. ne može da prođe bez pominjanja devedesetih.
„Bošnjaci već 20 godina izvlače beneficije tako što izlaze sa tezom da su oni najviše stradali u ratu u BiH. Ako je tako, onda bi trebalo da ih je značajno manje nego pre 25 godina, kada je bio popis“, rekao je sociolog Slobodan Nagradić.
Menja se i slika Sarajeva od pre četvrt veka.
„Mislim da će se pokazati da je tih, kako neki kažu, 150.000 Srba koji su otišli iz Sarajeva, po broju veće etničko čišćenje nego sve ostalo što se desilo na teritoriji RS“, kaže Kecmanović.
I u RS je popisano manje Srba – za dva odsto, ali zato dva puta više Bošnjaka, 15 odsto, dok je realno stanje, kažu, između šest i sedam procenata.
