Roman Kukavičja pilad u izdanju Srpske književne zadruge pripoveda o događajima s kraja Prvog svetskog rata, kada su grupe pseudokomite, pod patronatom Italije , terorisale stanovništvo Crne Gore, u pokušaju da uruše mladu zemlju Južnih Slovena i na vlast vrate ostarelog i odbeglog knjaza Nikolu.
Autor je govorio o svom delu, istorijskoj građi i umetničkom izrazu, ali i o izdavaštvu. Domaćin ove promocije, Vasilije Petković, generalni konzul Republike Srbije u Torontu, ovako govori o odnosu država i kultura:
„Diplomatsko-konzularna predstavništva skoro svih zemalja obavezno prate zbivanja i događaje iz kulture, kako zemlje prijema, tako i dijaspore, posvećujući izveštavanja iz kulture značajan prostor. Kultura i umetnost predstavljaju prozor države, zemlje ili nacije kroz koji zainteresovani mogu da vide s kim imaju posla. Što je prozor čistiji i pogled je lepši i bolji. Zbog toga se državi otvaraju sva vrata. Na kraju krajeva, u istoriji srpske diplomatije imali smo nekoliko vrsnih diplomata književnika“, kaže za Program za dijasporu RTS-a generalni konzul Vasilije Petković.
Labud Dragić je dobro poznat čitalačkoj publici u Torontu, a u najveći grad u Ontariju, stigao je na poziv tamošnjeg Udruženja književnika Desanka Maksimović. Strpljivo je odgovarao na pitanja dobro obaveštene publike, gde je bilo dosta i onih poreklom iz Crne Gore i Hercegovine.
Na pitanje RTS-a kako je njegov roman primljen u Crnoj Gori i da li je i tamo omiljen, kaže:
„Nisam omiljen kod tamošnjeg režima, ali kod jednog dela jesam i tamo. Bio je jedan sajam knjiga u Crnoj Gori prošle godine i sve knjige koje su se tamo pojavile, prodate su za jedan dan. Znači, nije Crna Gora jednoumna toliko, koliko bi htela da bude, ali ide ka tom jednoumlju. U stvari, taj nerežimski narod je terorisan medijima, sa kojih se plasiraju laži i sa kojih se falsifikuje stvarna crnogorska istorija i stvarne vrednosti Crnogoraca. Crnogorci su Srbi sa prostora Crne Gore, sa teritorije koja se zove Crna Gora“, kaže Dragić.
Do početka maja, Labud Dragić ima zakazane promocije svog romana i susrete sa srpskim rasejanjem u Kičineru, Vindzoru, Montrealu, a potom i u Čikagu i Filadelfiji.
