Његов пут освајања белине трајао је дуго, али је прекинут априла 2006. године, када нас је заувек напустио…Још једно подсећање на Цветка Лаиновића, ликовног ствараоца и писца…..
У Галерији 212 у Београду, препознајемо специфику његовог стваралаштва, које је годинама тако довитљиво и загонетно увлачило ликовне критичаре у зачарани свет мукотрпног наношења беле боје из које је потом неуморни уметник извлачио танке линије постижући свој идеал. А баш та насликана линија – говорио је слијкар – поништава све речи.
„Освајање белине обухватила је радове из четири целине који нису излагани у Београду. Они указују на пут његовог сазревања у трагању за јединственим ликовним изразом“, каже историчарка уметности Јелена Гајић.
Изложени су и мало познати радови из 70-тих када је кроз редуковање ликовних елемената слике долазио до његових већ свима препознатљивих белих слика. Колекција припада његовом сину Николи који живи у Немачкој и бави се илустрацијама.
Цветко Лаиновић рођен је у Подгорици, а био је професор и сликарства и математике. Имао је више од 70 самосталних и више стотина групних изложби у земљи и иностранству.
Европски ликовни критичари сматрали су га једним од најбољих минималиста и међу најбољим портретистима на свету….
„Седамдесетих година прошлог века више је излагао у иностранству, него код нас. Нарочито је био прихваћен од ликовних критичара у Италији и Француској, а овде нешто мање…можда због блискости са арт брут уметношћу која је била блиска Французима. 1982. је била његова излажба у Дому војске, а за ту изложбу је добио награду Студија Б за изложбу месеца, а после је проглашена изложбом године…Тако да је његово аутентично, искрено сликарство пронашло пут и заузима значајно место у савременој уметности“, каже Јелена Гајић.
Десет година од смрти Цветка Лаиновића, оставило је велики простор за тугу онима који су га познавали и уживали у његовој личности уживали, али нас није удаљило од сећања на заведеног страшћу уметника који је својим непоновљивим делом оставио неизбрисив траг у времену.
