Ambasador SRJ u Austriji Mihajlo Kovac odgovorio je juce na pismo Saveza srpskih udruženja u Austriji koje je prošle nedelje upuceno saveznom ministru inostranih poslova Goranu Svilanovicu.
„Pismo ministru inostranih poslova SRJ Goranu Svilanovicu koje je u ime Saveza srpskih udruženja u Austriji potpisao Trivun Stanic objavljeno je u dnevnom listu „Vesti“, a do ministra još nije stiglo. Time se pokazuje da je autorima tog spisa, obilatog besmislenim optužbama i insinuacijama na racun Ambasade, savetnika za dijasporu i mene licno, više stalo do javnog blacenja novih diplomatskih predstavnika SRJ u Austriji nego do mišljenja ministra i, uopšte, konstruktivnog razgovora o saradnji matice i dijaspore. U svakom slucaju, njegovo pojavljivanje zaslužuje moj odgovor iz najmanje dva razloga: prvo, zbog 200.000 naših gradana koji žive u Austriji, i drugo, što ni u najtežim danima Miloševiceve diktature, kao poslanik i novinar, nisam ostajao dužan autorima slicnih dezinformacija“, kaže se u odgovoru ambasadora Kovaca.
Podsecajuci da je od stupanja na dužnost ambasadora porucivao da je preko stranica „Vesti“ pozvao na partnerstvo matice i dijaspore, Kovac kaže da je „uocio da je naša, ujedno i najbrojnija, dijaspora znatno lošije organizovana nego što zaslužuje i što njena potencijalna snaga nalaže“.
„Svima, pa i onima koji su strepeli od ‘revolucionarnih promena’, porucio sam da nemam nameru da se mešam u rad bilo kojeg oblika organizovanja (klubovi, saveti, udruženja, centri), jer su oni plod samoorganizovanja, interesa i odgovornosti pojedinaca u dijaspori. Medutim, pošto su mnogi zamrli i više živeli na papiru no u životu, smatrao sam da na ‘temeljima treba podici nove zidove’, odnosno udahnuti im život novim idejama, programima, pa i clanovima. Zar ne treba sve da nas zabrinjava što je najmanje 80 odsto naših zemljaka u Austriji godinama po strani, izolovano, netaknuto i nepodstaknuto da se ukljuci u neki oblik našeg zajednickog nacionalnog pregnuca? Medu njima su mnogi ugledni profesori, lekari, inženjeri, umetnici, studenti, biznismeni. Ocuvati klubove, ciji rad veoma respektujem, ali i naci nacina da se u organizovane oblike okupljanja ukljuce i oni koji iz nekog razloga to do sada nisu želeli – suština je mog pogleda na dijasporu“, istice jugoslovenski diplomata.
Pružena ruka saradnje
„Dakle, zajedno sa mojim saradnicima pružio sam ruku saradnje i na moje zadovoljstvo – mnogi su je prihvatili. O našem odnosu prema dijaspori govore, srecom, opšte poznate cinjenice. Na moje insistiranje, Ambasada u Becu jedina je naša ambasada u svetu koja ima savetnika za dijasporu, zaduženog samo da se posveti unapredenju odnosa matice i dijaspore. Prilikom službenih poseta pokrajinama (do sada šest) uvek sam našao vremena za susret sa našim ljudima i predstavnicima SPC, sa kojom inace imamo dobru saradnju i zajednicke akcije. Otvorili smo prostorije Konzulata u Becu za književne veceri, izložbe, radne stastanke dijaspore, konferencije za štampu, obnovili studentsku organizaciju. Ambasada je suorganizator i više pozorišnih gostovanja, a narocito je uspela ‘Nedelja novog srpskog filma’, uz svesrdnu pomoc austrijskih i naših sponzora. Ove godine ce ova manifestacija, pored Beca, biti održana i u Insbruku. Uskoro ce se u Becu otvoriti prvi inostrani ogranak Vukove zadužbine, a u planu je i izložba ‘Srpska štampa u Becu, 18. i 19. vek’.
Iznenadujuca nervoza
„Povodom izbora jednog predstavnika iz Austrije u privremeni Savet dijaspore (po 11 clanova iz zemlje i sveta), koji treba u narednih šest meseci da pripremi Skupštinu dijaspore, Ambasada ne zaslužuje tako oštre prigovore. Zbog kratkoce roka (15 dana), koji nam je dala Vlada SRJ, nije bilo moguce pitati za mišljenje svakog clana dijaspore, vec smo se obratili predsednicima svih oblika organizovanja dijaspore sa molbom da predlože kandidata. Telefonskim putem (80), pismima (51) i faksom (15) obratili smo se i Savezu, zajednicama i klubovima. Stiglo je pet odgovora! Ambasada je Ministarstvu spoljnih poslova poslala imena troje kandidata koji su najviše puta predloženi, ali me cudi tolika nervoza i zla volja kada je rec o privremenom Savetu, odnosno cinjenici da za izbor stalnog predstavnika dijaspore ima vremena napretek“, ukazao je ambasador Kovac.
Mojim licnim angažovanjem, uz veliki trud i inat, naši studenti u Austriji oslobodeni su placanja školarine, cime su porodicni budžeti naših porodica uštedeli ukupno oko dva miliona DM“, podsetio je on.
„Naravno, više od ovog ovlašnog pregleda naših rezultata, raduju me osmesi, probudena nada i optimizam koje prepoznajem u gotovo svakodnevnim susretima sa našim ljudima, vera da zajedno hocemo i možemo bolje. Pa šta je onda problem sa Trivunom Stanicem i pismom kome je doprineo svojim potpisom?“, pita ambasador.
„Rukovodstvo Saveza jugoslovenskih i srpskih udruženja u Austriji iz koga je gospodin Stanic samoinicijativno izbacio epitet ‘jugoslovenski’, prema svemu što znam, radi loše. I ono što mu je u opisu posla – da organizuje Kviz znanja, Smotru kulturno-umetnickog stvaralštva i Radnicke sportske igre, ne uspeva da uradi kako valja, vec kestenje iz vatre vade pojedine regionalne zajednice, klubovi i pojedinci. U dokumentaciji Ambasade pronašao sam nevesele izveštaje o svadama i razmiricama na sastancima Predsedništva Saveza, zbog cega pre dve godine nije ni održana smotra kulturno-umetnickog stvaralštva, a Kviz znanja je uprilicen samo zahvaljujuci jednoj našoj agilnoj nastavnici. Licno sam se uverio ove zime u Lincu da je smotra u poslednji cas spašena zahvaljujuci klubu ‘Vidovdan’, jednom od najboljih i najaktivnijih u Austriji. Ambasador SRJ je tada pozdravio sve ucesnike, a predsednik Saveza nije našao za shodno ni da prisustvuje ovoj lepoj manifestaciji“, podsetio je on.
Nespremnost na dijalog
„Tužakanje mene mojem ministru, da tobože ne želim da primim Trivuna Stanica i ostale, naprosto ne odgovara istini. U prostorijama Ambasade sam još s proleca prošle godine primio sekretara Saveza, a sa gospodinom Stanicem imao sam zadovoljstvo da se vidim i razgovaram u širem sastavu u Lincu najmanje dva puta. I to mi je bilo dovoljno da izgubim svaku želju da se sretnemo i treci put. Nespremnost na dijalog, tvrdoglavo slušanje samo samog sebe i, najzad, njegovo odbijanje da prihvati postojanje Jugoslavije i jugoslovenskog, dakle i mene kao zvanicnog predstavnika države, daju mi punu slobodu da u dijaspori nadem tolerantnije i konstruktivnije sagovornike, a takvih, bogu hvala, ima napretek na celu mnogih klubova i ostalih udruženja. Naša javnost u Austriji zaslužuje da zna da je Trivun Stanic odbio poziv savetnika za dijasporu da se upoznaju i razgovaraju, kao što je odbio i da primi dokument Vlade SRJ o institucionalizaciji odnosa matice i dijaspore i da ga preko Saveza dalje distribuira. Zbog toga je Ambasada morala drugim kanalima da upozna klubove i udruženja sa ovim važnim dokumentom. Toliko o spremnosti nekih ljudi da se ‘rado ukljuce u realizaciju veoma pozitivne incijative savezne vlade’, kako se obecava u pismu“, napominje Kovac.
„Što se pak tice optužbi da kao ambasador delim ljude na ‘leve i ‘desne’, Miloševiceve i patriote, upravo pomenuto pismo prvi put uvodi ovu temu na javnu scenu. Iskreno receno, za proteklih 12 godina naslušao sam se u zemlji prica i baljezganja o patriotizmu koje su nas skupo koštale – opustošena privreda, opljackani gradani, ratovi, 700.000 Srba izbeglih u Srbiju, sankcije, bombardovanje, bivši predsednik u Hagu. Lako je biti ‘patriota i ‘veliki Srbin sa austrijskim pasošem u džepu! Ono što je teško, ali zahvalno, jeste – raditi svakodnevno za domovinu, za njen oporavak i povratak u evropsku porodicu, otvarati prostor našim mladim ljudima i u otadžbini i dijaspori, koji su naša jedini zalog za mirnu i prosperitetnu buducnost. Duboko verujem da ovo mišljenje deli i ogromna vecina naših gradana u dijaspori, u klubovima, zajednicama, savezima, ali i van njih. Ne vidim razloga da u tome znacajno mesto ne nade i Savez jugoslovenskih i srpskih udruženja. Recept je prilicno jednostavan: valja nam svima više raditi, a manje pricati“, zakljucuje ambasador Mihajlo Kovac u odgovoru na pismo predsednika Saveza Trivuna Stanica.
