U izradi novog kalendara JAT za 2002. godinu svoj doprinos našoj nacionalnoj aviokompaniji dali su i naši najveci pariski slikari, koji su se veoma rado odazvali pozivu da urade po jednu sliku na temu letenja.
Udruženi u zajednickim snovima o letenju, LJuba Popovic, Vladimir Velickovic i LJubica Mrkalj posetili su Beograd družeci se sa zemljacima na promociji Jatovog kalendara.
S obzirom na to da, kako kaže LJuba Popovic, nema neku posebnu liniju tema u okviru svog slikarskog stvaralaštva, veoma mu je bilo interesantno što je svojom poslednjom slikom nastavio serijal slika cija je tema veliki ljudski san – da se poput ptica vine u nebo i zagospodari nepreglednim prostranstvima.
Znakovi neba
– Fantasticna je ideja sa temom o letenju na novom Jatovom kalendaru. I ranije sam radio slike cije su teme bile lebdenje i letenje. Za potrebe kalendara sam vec imao definisanu ideju i u glavi gotovu sliku, koju sam samo morao da primenim na odgovarajuci format. Posebno mi se svida što su sve slike iste velicine, pa predstavljaju neku vrstu prozora u svet lebdenja – kaže LJuba Popovic, cija slika nosi naziv „Znakovi neba“, koji u stvari predstavljaju poslednje trenutke ovozemaljskog sveta, nastanjenog bicima Apokalipse.
Prepoznatljivo slikarstvo ovog poznatog umetnika pratio je logican stvaralacki razvoj, ali, kako kaže, neracionalan.
Izložba u prestonici SRJ
U svom rodnom Beogradu Vladimir Velickovic nije mnogo izlagao, ali je najavio da ce se sa svojim starim sugradanima družiti ponovo 25. septembra 2002. godine.
– Tada cu organizovati veliku izložbu u Beogradu, i to istoga dana na tri ili cetiri mesta – kaže Velickovic.
– Posle završene Likovne akademije otišao sam u Pariz, gde sam poceo da radim sa cuvenim majstorima slikarstva Milom Milunovicem i Markom Celebonovicem. Imao sam srece da sam odmah poceo da saradujem sa galerijom u Sen Žermenu, a pocetkom sedamdesetih nastavio rad sa Tesom Levold, sa kojom i dan-danas radim – kaže LJuba Popovic, dodajuci da su u to vreme stvorene njegove najpoznatije slike „Vrata raja“, „Bog i iluzija“ i „Kuca eliksira“.
Kao profesionalac LJuba Popovic svoje slike izlaže samo u poznatim galerijama, koje obicno odmah otkupe veci deo njegovih slika, ali do sada nije nijednom izlagao u Beogradu.
Dve stolice
– Jednostavno ne mogu da budem na dve stolice. Živim u Parizu gde imam svoj atelje sa bibliotekom. Tu svakodnevno provodim veci deo vremena. U Beogradu imam nekoliko svojih kupaca, ali ne i atelje. Medutim, dugo godina saradujem sa galerijom „Ceda Edrenic“ – kaže ovaj majstor slikarstva, koji se svojoj publici izložbama obraca samo „kad ima nešto novo da kaže“.
Vladimir Velickovic, jedan od najpoznatijih figurativnih slikara u svetu i kod nas, daleke 1962. i 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušica. Potom ga je život odveo u Pariz, gde živi i radi vec 36 godina.
– Do prošle godine bio sam profesor na pariskoj Akademiji, ali je ta etapa u mom životu završena. Pošto je na mojim slikama glavna tema covek, njegovo ponašanje, okruženje i sva drama u kojoj živi, veoma sam rado prihvatio da naslikam nešto na temu letenja.
„Iz svih krajeva srpskih“
Obicno LJubica Mrkalj kaže da nije Beogradanka, nego da je iz „svih krajeva srpskih“. Ona je rodena u Odžacima, ali je kroz svoj rad, kako navodi, zavolela Beograd.
Nisam se dvoumio, vratio sam se u prošlost i naslikao Ikara, kome sam dodao krila. Nadam se da naši avioni nece završiti kao Ikar – kaže Vladimir Velickovic, kome je stvarnost vecita inspiracija. NJegovo slikarstvo je odraz covekove životne drame, ali, kako kaže, ponekad ga stvarnost i sama prevazilazi u onome što je u stanju da zamisli.
– Nažalost, u poslednjih deset godina sve ono što je bilo fikcija na mojim slikama, u celom svetu, pa i u mojoj domovini postalo je realnost – kaže Velickovic, dobitnik velikog broja medunarodnih nagrada, koji je samo u periodu od 1995. godine do danas imao 35 samostalnih izložbi, a zajedno sa grupnim izložbama – oko 300.
Velika sloboda
Slikom koju je nazvala „Bekstvo iz lavirinta“ LJubica Mrkalj se predstavila u novom Jatovom kalendaru za 2002. godinu. Posle 30 godina koliko živi u Parizu, odlucila je da cešce posecuje domovinu.
– Želja mi je da budem cešce u Beogradu kako bi u svom malom ateljeu mogla i ovde nešto da uradim i da ucestvujem u likovnom životu Beograda i, uopšte, domovine – kaže LJubica Mrkalj.
Tema o letenju za nju nije novina, ali kaže da joj je to jedna od omiljenih tema, koja umetnicima pruža veliku slobodu, baš kao ogromni nebeski prostor.
– Motiv letenja je za mene bio novina kada sam osamdesetih godina sa velikim autoaktovima u temi snovidena napravila citavu seriju slika pod nazivom „Let iznad mog najmilijeg predela“. Nakon toga, slike na temu belih živih priroda napravile su veliki pomak u Parizu – kaže velika slikarka koja ne voli da puno govori o sebi, jer, kako kaže, u njenoj figurativnoj umetnosti je uglavnom sve receno.
Od 1966. godine LJubica Mrkalj je imala 125 samostalnih i grupnih izložbi po celom svetu.
