Australija važi za uređenu zemlju u svakom pogledu, a posebno se to odnosi na prostorno planiranje i red pri izgradnji stambenih, komercijalnih i drugih objekata.
Svima koji su dolazili i dolaze u kontakt s nekretninama u Srbiji poznat je pojam legalizacije, kao i divlje gradnje i svih problema koji se po tom pitanju pojavljuju.
Posebno je teško nekome ko živi dugo u inostranstvu da shvati da neki stan, kuća ili slično nije uknjižena, odnosno nije legalan objekat. Ipak, kada je u pitanju legalizacije odnosno ozakonjenje pre svega pomoćnih objekata, ovaj problem nije zaobišao ni Australiju.
Naravno da se ne može desiti da imate zgradu ili kuću u urbanim delovima Petog kontinenta, a da ista nije uknjižena, ali se može desiti da je neki pomoćni objekat, “šed”, radionica, “deking”, neki put staza oko kuće, “barbekju” prostor ili nešto manje, u stvari nelegalno.
O ovoj temi, razgovarali smo sa našim stručnim saradnikom Bogdanom Vujičićem, vlasnikom projektantske kuće “High Design” iz Sidneja.
Postoje li nedozvoljeni objekti u Australiji?
– Svakako da postoje. To, naravno, nije ni blizu problem, niti učestalo kao u krajevima iz kojih potičemo, ali dešava se da se napravi neki objekat, sušara, privremena garaža, “šed”, a ponekad i mnogo ozbiljnije stvari, kao sto su prerada garaža u “greni fletove”, dopunske ili letnje kuhinje, a da se za iste objekte ne poseduje dozvola.
Kada se najčešće srećemo s takvim pojavama?
– Dešava se da ljudi kod kupovine kuće ne budu oprezni i ne proveravaju da li svi pomoćni objekti imaju odgovarajuće dozvole. Jednom kada kupe kuću s dodatnim objektima, čija izgradnja nije odobrena od nadležnih, nasleđuju problem od prethodnog vlasnika. Takođe se dešava da nam zatreba neki dodatni prostor koji se može zaključati, gde možemo ostaviti alat i slično, pa da taj objekat sami napravimo bez da bilo koga pitamo, ili tražimo dozvolu.
Koje su posledice ako na svojoj zemlji posedujemo građevinu bez dozvole?
– Opština ima pravo da taj objekat sruši, i to o trošku vlasnika. Ukoliko vas recimo komšija prijavi, gotovo je sigurno da možete imati neprijatnosti.
Koje je rešenje, ako želite da legalizujete nedozvoljenu gradnju?
– Može se uložiti aplikacija za naknadno odobrenje već napravljenog (ilegalnog) objekta. Ta aplikacija se zove “Building Certificate Application”.
Ako i kada utvrdimo da imamo objekat koji nema dozvolu, šta da radimo?
– Najbolje je da se pozove neko ko može da uloži aplikaciju za legalizaciju takvih stvari. Jako je bitno da se to uradi pre nego što stigne prijava o nelegalnom objektu u opštinu, kako bi se izbegle novčane kazne i nalozi za rušenje. Ako je određena građevina podignuta po standardima, velika je šansa da će opština odobriti takvu izgradnju i više neće preduzimati bilo kakve mere povodom toga. To je veoma bitno uraditi jer u slučaju prodaje novom kupcu ne mogu da vas uslovljavaju zbog toga što pokušavate da prodate nešto što nije odobreno. Sledeća prednost je da ukoliko vi želite da podnesete aplikaciju da gradite nešto novo, onda izmene koje su se već legalizovane neće osporavati te nove aplikacije za gradnju na istom placu. Pre ili posle, do
i će do sukoba sa lokalnom opštinom zbog ilegalnih promena na vašem placu, te je izuzetno važno sve legalizovati – zaključuje Bogdan Vujičić.
Proverite dozvole u opštini
Kako proveravamo da li je sve što postoji na placu legalno?
– Svaka opština ima arhivu svih aplikacija za građevinske dozvole. Svi vlasnici mogu da ulože zahtev i da imaju pristup toj arhivi, tako da se vrlo lako može ustanoviti šta jeste a šta nije odobreno u prošlosti.
Ppropust od 7.800 dolara
Koliko može da košta nepažnja prilikom kupovine i prinudno rušenje nelegalnih objekata, svedoči primer čoveka iz Melburna koji je pre nekoliko godina podigao kredit kako bi kupio kuću za svoje roditelje. Ubrzo pošto je kupio kuću, neko je prijavio nedozvoljeno podignuti bungalov i dva “šeda” na njegovom placu.
Iako su sporni objekti bili tu godinama i novi vlasnik ih nije izgradio, morao je da plati troškove rušenja u iznosu od čak 7.800 dolara!
Чланак Legalizacija sprečava rušenje се појављује прво на Vesti online.
