Još od kada se sakrio u Mihajlovićevu pacovsku rupu, Milorada Lukovića Legiju novinari pronalaze svuda; po regionu i na svim stranama sveta. Policija mu je na tragu.
Zasmejalo je to i policajca i novinare. Na konferenciji za štampu, prošlog petka, pitali su general-majora Boru Banjca, načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, da li će uskoro biti uhapšen Milorad Luković Legija, državni neprijatelj broj jedan.Kako da ne, glasio je generalov odgovor. Svi su razumeli šta je time hteo da kaže, pa su tek jedne prestoničke novine zabeležile kako je policijanajavila hapšenje Legije.
Samo se u danima neposredno posle ubistva premijera Zorana đinđića verovalo u hitro hapšenje M. L. Legije, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, vođe zemunskog kriminalnog klana, glavnoosumnjičenog za atentat 12. marta.U trenutku zaključenja ovog broja, Legija još nije bio uhapšen, pisale su dnevne novine 14, 15, pa i 16. marta, sve dok nije postalo jasno kako hapšenje Milorada Lukovića neće biti baš tako jednostavan zadatak. Dileme je nedugo potom otklonio sam ministar policije Dušan Mihajlović. Objavio je policijska saznanja o tome gde se Legija nalazi:Sakriven je u pacovskoj rupi, a biće uhapšen čim iz nje, rupe, pomoli nos.
Tragom ove informacije s najvišeg mesta u potragu za pacovskom rupom pošli su i novinari… A traganje za Legijom pokazalo se kao dobro sredstvo za dizanje tiraža, ali i za rat često bizarnim (dez)informacijama jedne, dve, ili ko će ga znati koliko dobro obaveštenih službi.
Počela je sarajevskaSlobodna Bosna, objavivši 21. marta prvu verziju Legijinog putešestvija po brdovitom Balkanu. U Bosnu je ušao kod Trebinja u audiju A8, dan pre ubistva premijera đinđića; uputio se odatle za Pale, pa je, budući u komšiluku, svratio i do Sarajeva, ali ne zbog bureka ideset upola s lukom već kako bi 14. marta odleteo sa tamošnjeg ćrodroma. Pošto mu to, iz nekog razloga, nije uspelo, ostao je u Sarajevu i sledećeg dana.
Na TV-u je (ne kaže se koje marke) gledao đinđićevu sahranu. Zatim je otišao u zapadnu Hercegovinu, pod skute hrvatskog generala Ante Gotovine, nekadašnjeg njegovog zapovednika u francuskoj Legiji stranaca a sadašnjeg begunca pred haškim tužiteljima. Preko graničnog prelaza Vrgorac prešao je 18. marta u Hrvatsku, otišao u Split, a iz Splita u Italiju. Ne kaže se koji je pasoš tom prilikom koristio, ali zna se da to nije onaj hrvatski, na ime Vlado Vukomanović, koji je pronađen pretragom njegove kuće u Beogradu.
Nekoliko meseci kasnije, u avgustu,Slobodna Bosna, trudeći se pošto-poto da Legiju smesti među svoje čitaoce, pronašla je i nekog Dalibora Jelića. Ovaj vlasnik istoimene kuglane, a u slobodno vreme izgleda i reketaš, razbojnik…, potvrdio je uverljivo:Legija je boravio u zapadnoj Hercegovini.
Međutim, istog onog 15. marta, dok je u Sarajevu na malom ekranu gledao sahranu Zorana đinđića, Milorad Luković Legija bio je i u Beču. Proslavljao je svoj 35. rođendan na koncertujednog srpskog pevača ujednoj diskoteci. Koncert je tog dana u diskoteci u Beču imao Aca Lukas, koji će kasnije u akcijiSablja biti uhapšen, ali zvanično iz drugih razloga, zbog nelegalnog držanja oružja. Tek, objasnila je austrijska novinska agencija APA, autor ove vesti, da su Legiju prepoznali po karakterističnoj tetovaži, ruži na vratu.
A putujući u Bosnu dan pre atentata, Legija je u stvari neposredno posle atentata bežao u Bugarsku. Tako je, naravno bezimeni, izvor iz MUP-a kazao ovdašnjemKuriru. I izvor je pružio uverljive detalje: policija jedošla u posed video-zapisa na kome se vidi kako su Legija, Vladimir Milisavljević Budala, Milan Jurišić Jure, Miloš i Aleksandar Simović i još nekolicina prešli srpsko-bugarsku granicu. U parovima. Tamo su ih prijatelji snabdelinovim pasošima zapadnoevropskih zemalja.
Neki drugi izvor iz MUP-a, bezimeni imenjak onog prvog, Legiju je uNedeljnom telegrafu u junu isklonirao i poslao ga na drugu stranu – nekoliko dana posle atentata, on je čamcem preko Save ušao u Bosnu, otišao do Banjaluke, pa do Zagreba. Redovnim letom sa ćrodroma Pleso odlepršao je u zemljukoja je na deset sati avionskog leta od Beograda. Srpska policija i njen bezimeni glasnogovornik posumnjali su da je u nekoj od afričkih zemalja, a navodno je u aprilu za dlaku izbegao hapšenje – u Singapuru!
U istom mesecu, inače, na jednom nemačkom Internet sajtu za prodaju polovnih automobila pojavili su se i oglasi za prodaju dva ferarija. Pored jednog i fotografija, grupna; Šiptar, Kum i ostali stoje pored automobila, a prodavac – Milorad Luković, Beograd. Ponuđen i kontakt-telefon, ali se na telefon niko nije javljao…
Istovremeno, međutim, beogradski nedeljnik poznat po kvalitetnim vezama sa strukturama bezbednosti objavio je i da su se dva načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala u Francuskoj raspitivali da li je Legija tamo, da li ima njihovo državljanstvo, ime i imovinu, i da li je saradnik francuske tajne policije. Zvanično će, nešto kasnije, odgovoriti francuska ambasada u Beogradu: ne, ne, i ne. Ipak, ostalo je nejasno da li su potpuno bez ikakvog razloga funkcioneri MUP-a putovali u Francusku (ako je puta bilo), i to baš pošto se pojavila informacija da je Legija viđen i u Parizu, na proslavi svojih bivših saboraca iz Legije stranaca.
Lukovićevo bekstvo ispratile su i priče o njegovim dogovaranjima sa tužiocima Haškog tribunala, da svedoči protiv Slobodana Miloševića u zamenu za novi identitet. Toma Nikolić, radikal, bio je najizričitiji:On je posle ubistva premijera putovao u Hag, dogovorio se sa Tužilaštvom i tamo će verovatno svedočiti o umešanosti˜crvenih beretki u ratne zločine. A tu je i izjava ministra policije Dušana Mihajlovića:Nemojte se iznenaditi ako se Legija pojavi u nekoj ambasadi ili ode u Hag. Interesantno, Florens Artman, portparol Karle del Ponte, glasine o Legiji u Hagu opovrgla je tek tada, u junu. U aprilu pak, kada je i ovaj deo sage o Legiji otvoren, kratko je odgovorila:Nemam komentar.
Mogućeg svedoka Haškog tužilaštva, međutim, predstavnik međunarodne zajednice za BiH Pedi Ešdaun smestio je na sasvim drugo mesto:Legija je u obezbeđenju Radovana Karadžića od marta ove godine, a uz pomoć jedinice koja čuva Radovana Karadžića pobegao je iz Srbije posle ubistva Zorana đinđića.
Najzad, u razmatranje pitanja gde je ona pacovska rupa uključio se svojevremeno i novi premijer Zoran Živković. U aprilu, kazao je iznenada:Legija je najverovatnije u zemlji. A Toma Nikolić:Legija nesmetano ulazi i izlazi iz Srbije. I:Sve vreme oni znaju gde je Legija. Dušan Mihajlović pak, bio je misteriozan:Ne smem da vam kažem ono što znam. Prethodno je Bi-Bi-Siju kazao da nekadašnjigospodin Legija, penzioner, Milorad Luković,namerava da likvidira jednog političara i jednog visokog funkcionera MUP-a Srbije. Dan kasnije rekao je da to nije rekao.
Ali Legija nije iz pacovske rupe isterivan samo otkrivanjima gde se te rupice nalaze, već i direktnim pokušajima da se iskoristi njegova dokazano preka narav. Nedeljni telegraf je, tako, objavio njegovPsihološki profil pronađen navodno u bazi JSO u Kuli. Tu je moglo da se pročita kako je Milorad Lukovićrelativno niske inteligencije,sklon nasilju od najmlađih dana i sociopatske tendencije, da je u Legiji stranacaprošao vrlo surovu obuku, prilikom koje je ostao seksualno traumatizovan.
Sadista je prema ženama ilatentnih homoseksualnih tendencija, uz to izavisnik od kokaina i jedino uz njegovu pomoć može da funkcioniše i održava raspoloženje. Tetovažeagresivnih životinja protumačene su kaokompenzacija za ozbiljne seksualne disfunkcije, zbog polnog nedostatka. Zaključak:U celini, radi se o psihopatskoj ličnosti, niskog obrazovanja, sa izraženim socijalnim kompleksima i sklonoj sadističkom ponašanju, opasnoj po sebe i okolinu. Takav je čovek, dakle, bio zapovednik elitne policijske jedinice, ali to je već neka druga priča…
A iz koje je priče iskočio Makedonac Toma Avramski sa svojimSvedokom, ostalo je nejasno. Ove novine su 28. maja objavile prvi deo onoga što su proglasile za intervju s Miloradom Lukovićem Legijom, najavljujući još tri nastavka koji se međutim nikada nisu pojavili. U prvom delu objavljenog intervjua, vođenogu jednoj zemlji, u jednom gradu (“jedna zemlja je članica Evropske unije, kazao je kasnije), navodni Legija nije rekao, praktično, ništa.
Ipak, dovoljno da zbog objavljivanja prevoda ovdašnjiSvedok bude privremeno zabranjen. Živopisni Toma Avramski, svojevremeno finansijer ArkanovihTigrova i čovek s bliskim vezama u raznim službama bezbednosti, nešto kasnije je sa svojim navodnim novinarom odjezdio u nepoznatom pravcu. Prethodno je ispričao i ovo:Legija je potpuno promenio lični opis, sada izgleda potpuno drugačije… Ma, uopšte više ne liči na čoveka sa vaših slika…
Kako god, posle privremenog zatišja Legija vaskrsava početkom septembra. Avdil Jakupi, alijas komandant čakala, jedan od vođaAlbanske nacionalne armije, bugarskoj televiziji BTV kaže da jeCrvenkovski (Branko, makedonski premijer) kriminalac i umešan je u atentat na Zorana đinđića. On je prijatelj sa Legijom, liderom zemunskog klana, koji se skriva u Ohridu. U redakciju NIN-a pak stiže anonimno pismo koje državnog neprijatelja br. 1 smešta, ponovo, u Republiku Srpsku, dok beogradskiKurir 3. septembra na naslovnoj strani objavljuje da je Legija telefonirao Dušanu Mihajloviću.
“Ne zaboravi, ja sam Legija, ja sam bog…, kazao mu je navodno,mirno, ledenim glasom. Mihajlović ćuti, Legija će još jednom isto i spušta slušalicu. Uzgred, interesantno, ista rečenicaja sam Legija, ja sam bog pripisana je ovom čoveku i dve godine ranije – to je govorio dok je u klubuStupica, na proslavi rođendana Cece Ražnatović 15. juna 2001, šutirao policajce. Posle tog događaja je i otišao u penziju.
Na kraju, gde je Milorad Luković, koji će kako-da-ne uskoro biti uhapšen? Svaka je od iznetih mogućnosti, pošto već ministar ne sme da kaže ono što zna, podjednako moguća. Jasno je tek da nije uz svoju treću ćerku Nađu, rođenu ovog leta, da nije u kući u Ulici Ilije Stojadinovića 87/3 u Filmskom gradu, niti tamo gde mu već godinama stižu pozivi za glasanje iako tu nikada nije živeo, u Bulevaru mira 60. A gde jeste? Ministar Mihajlović reče prošle nedelje da senalazi na prostorima koji nisu u nadležnosti policije Srbije.
Ali, Milorad Luković jeste u Srbiji. U selu Konarevo, sedam kilometara od Kraljeva. No, nadimak mu je Milder, i nikada se nije prezivao Ulemek niti zvao Vlado Vukomanović.
