VLADA Srbije usvojila je u četvrtak jednoglasno Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji.
– Ove mere ogledaju se, pre svega, u obezbeđenju 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za privredu – rekao je juče, predstavljajući set novih predloga za ublažavanje efekata svetske krize, srpski premijer Mirko Cvetković.
Prema njegovim rečima, cilj donošenja ovih mera Vlade jeste rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i kupovne moći stanovništva.
– Vlada će odrediti prioritete i sektore privrede koji će se u ovoj godini finansirati iz ovog programa, a NBS će odrediti kriterijume za izbor poslovnih banaka koje će odobravati ova podsticajna sredstva na osnovu svoje poslovne politike – istakao je premijer.
Nove mere juče su, uz premijera, predstavili i Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i Diana Dragutnović, ministar finansija.
LIKVIDNOST
KRAJEM februara ove godine svim radnjama, malim, srednjim i velikim preduzećima u Srbiji biće dostupne pozajmice koje će se odobravati sa rokom otplate do godinu dana, ali uz mogućnost refinansiranja. Namena kredita je poboljšanje likvidnosti, uz kamatnu stopu do najviše 5,5 odsto godišnje.
Pravo na ove kredite imaće firme svih delatnosti, izuzev oni koji se bave igrama na sreću. Prednost u odnosu na ostale imaće izvoznici. Ali, i sve vrste trgovina imaće mogućnost korišćenja ovih podsticajnih sredstava.
Maksimalni iznosi kredita zavisiće od veličine preduzeća. To, naravno, ne znači da će neka od većih firmi moći da „pojede“ kompletnu kvotu novca koji se odobrava.
Vlada je, za ovu namenu, sa računa Ministarstva ekonomije već odobrila dve milijarde dinara. To će biti dovoljno za subvencionisanje kredita vrednih 40 milijardi dinara, odnosno oko 480 miliona evra.
Mehanizam za odobrenje navedene pozajmice je jednostavan. Firma se obraća izabranoj poslovnoj banci, koja joj, uz uobičajenu proceduru, odobrava pozajmicu. Tada na scenu stupa država, koja, umesto firme, poslovnoj banci nadoknađuje deo utvrđene kamatne stope.
ULAGANJE
VLADA se odlučila da privredi ponudi i srednjoročne investicione kredite. Rok otplate bio bi od tri do pet godina, uz poček od šest meseci do godinu dana. Banke, kao i u slučaju pozajmica za likvidnost, i za ove kredite predviđaju regularnu proceduru, a korist izraženu u kamatnoj stopi od oko šest odsto na godišnjem nivou imaju samo firme.
Valja reći da su, uprkos činjenici da i same nose deo rizika, poslovne banke u ovim poslovima prilično zaštićene. Jer, Fond za razvoj obezbeđuje 30 odsto kredita, a poslovne banke 70 odsto, s tim da tri četvrtine tog plasmana njima garantuje Garancijski fond.
Ukupan obim ovih srednjoročnih kredita iznosi 17 milijardi dinara, od čega Vlada preko Fonda za razvoj nadoknađuje pet.
POTROŠNJA
GRAđANI će od kraja februara moći da kupuju sva trajna potrošna dobra koja se proizvode u Srbiji uz izuzetno povoljne potrošačke kredite ili lizing. Sve ono što se pravi u Srbiji, nezavisno ko je vlasnik same firme, biće u paketu robe
koju ćemo, uz rok vraćanja pozajmice od pet godina, bez učešća i uz izuzetno povoljne kamate do šest odsto, moći da nabavljamo. Za kupovinu „punta“ koji će se proizvoditi u Kragujevcu, krediti će biti još povoljniji. Rok otplate za ovo vozilo biće pet do sedam godina, a kamata samo 4,5 odsto.
Na ovaj način moći ćemo, uz potvrdu Kreditnog biroa o kreditnoj sposobnosti, da kupujemo povoljnije poljoprivrednu mehanizaciju, nameštaj, podne obloke, belu tehniku, šporete i sve ono što se vodi kao „trajno potrošno dobro“.
Ukupan obim povoljnih pozajmica biće 20 milijardi dinara, od čega je subvencija države milijardu dinara.
– Računa se da ima oko 25.000 artikala koje, na ovaj način, građani u Srbiji mogu da kupe – zaključio je juče potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
INOSTRANSTVO
VLADA Srbije planira da ovih dana ubrza sve procedure koje su neophodne kako bi srpskoj privredi, a pre svega malim i srednjim preduzećima, bili dostupni ranije ugovoreni krediti sa nekoliko međunarodnih finansijskih institucija i država.
Reč je o EIB, KFV, EBRD i Vladi Italije i ukupnom iznosu od 480 miliona evra.
Reč je o pozajmicama koje se odobravaju uz kamate koje su znatno niže od onih koje se danas mogu dobiti kod inostranih poslovnih banaka.
STANOGRADNJA
U NAREDNE dve nedelje Vlada Srbije objaviće nove kriterijume odobravanja subvencionisanih stambenih kredita.
– Dosad je program subvencionisanih stambenih kredita uglavnom bio korišćen za promet postojećeg stambenog fonda – rekao je juče premijer Cvetković i najavio da će, izuzetno u ovoj godini, država više stimulisati stanogradnju i kupovinu novih stanova. – Subvencionisanim kreditima za kupovinu novih stanova kreiraćemo zapravo platnosposobnu tražnju koja će stimulisati proizvodnju novih stanova. Princip je isti kao i kod ostalih mera.
Diana Dragutinović, ministarka finansija, rekla je juče da je politika dodele subvencija stambenih kredita do sada uticala čak i na rast cena stana: – U tom smislu nešto je potrebno promeniti, pa se, ubuduće uz pomoć države neće moći da kupi stan veći od sto kvadrata.
PROCENA
PREMIJER Srbije Mirko Cvetković procenio je juče da nema razloga da se zasad menja projekcija privrednog rasta.
– Bez obzira na to što neke međunarodne institucije procenjuju da će naš privredni rast biti niži od projektovanih 3,5 odsto, zasad ne nameravamo da menjamo svoj plan realizacije u ovoj godini – rekao je juče premijer, objasnivši da se očekuje da i ove mere daju rezultat i pomognu realizaciji privrednog rasta.
USLOVI ODOBRAVANJA
SVA preduzeća i radnje koje dobiju subvencionisani kredit za likvidnost ili investicije moraju da, kao uslov, imaju najmanje isti broj radnika tokom perioda korišćenja kredita (za likvidnost), odnosno prve dve godine korišćenja (za investicije). Za kontrolu je zadužen Fond za razvoj (na osnovu overenih OD obrazaca koji se svakog meseca podnose Poreskoj upravi).
Vlada, koja je, inače, najveći deo sredstava namenila izvoznicima, odlučila je i da promeni kriterijume po kojima neka firma ima tretman „pretežnog izvoznika“. Tako će status izvoznika imati svaka firma koja više od polovine svog prometa plasira u izvoz (do sada bilo 70 odsto), uz promet od pet miliona evra (do sada granica bila deset miliona).
POSLOVNE BANKE
U SPROVOđENjE podsticajnih mera i realizaciju povoljnih kredita biće uključene sve poslovne banke kojima raste kreditna aktivnost. Neće biti konkursa, već će svi oni bankari koji ostvaruju rast moći da, zajedno sa državom, učestvuju u delu podsticaja privrede. Vlada, istina, računa da će i same banke naći interes da u ovim poslovima, recimo, smanje svoje marže.
– Rizik za čak 105 milijardi dinara od ukupne 122 milijarde dinara preuzimaju poslovne banke – naglasio je juče potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, dodajući da se očekuje da primena novih mera dovede i do toga da se prepolove kamate komercijalnih banaka.
