Precizna saznanja o posledicama NATO bombardovanja ovih prostora po zdravlje ljudi moguća su samo na osnovu zajedničkog rada stručnjaka iz svih bivših jugoslovenskih republika, pa je stoga nedavno održan međunarodni kongres lekara u Banjaluci „Zdravlje za sve“ bio prvi praktičan korak da se nešto konkretno uradi na tom planu.
Univerzitetski profesor i naučni istraživač Stojanka Zečević- Aleksić iz Hamburga, naše gore list, koja već decenijama živi i radi u Nemačkoj i stalno koristi svoje stručne i profesionalne veze i kontakte ne bi li što je više moguće pomogla rodnom kraju, bila je jedan od organizatora ovog susreta ljudi u belim mantilima.
Raste broj malignih oboljenja
– Ideju za ovaj skup dao je pre dve godine gradonačelnik Banjaluke Dragan Kalinić, kada je održan seminar o povećanom broju malignih oboljenja u Bosni – podseća naša sagovornica, napominjući da se uprkos podelama i razlazu gotovo istovetni zdravstveni problemi javljaju na čitavom jugoslovenskom prostoru. Kongres je pomogao da se udare temelji za budući timski rad stručnjaka iz svih krajeva, pri čemu je sazrelo saznanje da „razmenom iskustava i novih znanja svi dobijamo“.
Dugogodišnji član Međunarodne organizacije za borbu protiv upotrebe atomskog oružja, dr Aleksić koja je, kao rodoljub i žena duboko vezana za svoj rodni Kruševac i Srbiju, već je mnogo toga uradila na stručnom planu ne samo da se sazna puna istina, nego i da se ovdašnji mladi lekari što brže i potpunije usavrše na poslovima za koje u matici nemaju uslova.
– Sve ovo što radimo je deo našeg ukupnog opredeljenja da se bivše jugoslovenske republike ne ostave same, jer se upravo sada, u ovom vremenu, događaju one promene za koje smo mi, lekari- istraživači, najviše zainteresovani, a što je za zdravstvenu zaštitu na ovim prostorima možda od presudne važnosti kad je reč o posledicama svega što se događalo – veli, podsećajući na jednu neprijatnu situaciju od pre nekoliko godina u Bugarskoj kada je organizator stručnog seminara komotno odlučio da iz jedne važne zajedničke akcije isključi lekare iz Srbije. Argumentovanim zalaganjem srpske profesorke to je sprečeno.
Profesorka Aleksić iz ličnog iskustva zna koliko je napredovanje i usavršavanje važno za njen posao. Za sebe ima običaj da kaže kako se u životu toliko dokazivala da je čak dva puta morala da postaje profesor: jednom je to bilo na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta, drugi put u Hamburgu, gde je danas priznati stručnjak, uvažavana od svojih kolega toliko da su u pominjanom međunarodnom susretu u Banjaluci maksimalno pomogli kako bi se lekari sa ovih prostora što bolje profesionalno povezali u timski rad na zajedničkom poslu.
Njene stručne reference potvrđuju da je reč o izuzetnom lekaru i čoveku koji, odlazeći iz otadžbine zbog profesionalne znatiželje, nije zaboravio ni korene ni činjenicu da je stručna osnova postavljena ovde u Srbiji.
Veruje u mnogo bolju sliku o Srbima, nego što ima priliku da gleda u svojoj novoj domovini, pa zato dobar deo svog vremena i energije troši da se to promeni.
Nemci gledaju i procenjuju
– Svojim ukupnim postupcima i svakodnevnim ponašanjem morate da negirate unapred stvorenu sliku o našem narodu. Istovremeno, i našim ljudima tamo treba pokazati kako da se vladaju, a da to ima učinka u podrivanju zlonamerne i iskrivljene slike o Srbima. Nemci su u principu skpetični prema nama tako da nas vrlo pažljivo procenjuju – objašnjava profesorka.
Postupajući u skladu sa svojim uverenjem, ona je i susrete sa kolegama u Banjaluci iskoristila da pomogne mladim kolegama u Srbiji. Tako je sa profesorom Krešimirom Pavelićem iz Zagreba, koji je zajedno sa nekolicinom nemačkih kolega tvorac nove molekularne metode ranog otkrivanja malignih oboljenja, dogovoreno da mladi stručnjaci iz Srbije dolaze kod njega na obuku, kao i da on pomogne u delikatnim konkretnim slučajevima.
Uz to, profesor Zajc sa Hamburškog univerziteta informisao je mlade lekare do 35 godina starosti kako da dođu na usavršavanje u Nemačku, koji grad i medicinski centar je za koju oblast najbolji… O tome postoji i potpunija informacija na sajtu njnjnj.humboldt.de. Onim nešto starijim predočeno je kako da sebi otvore vrata, pre svega pravljenjem partnerskih odnosa naših sa nemačkim gradovima, što je dobar i elegantan način povezivanja i za druge profesionalne oblasti saradnje.
– Nismo mi samo lekari, mi smo i rodoljubi – objašnjava telegrafski, dok se podsećamo kako je u vreme embarga nepredvidljivim putevima slala stručnu literaturu i časopise svojim kolegama i studentima u Srbiju, održala nebrojena predavanja, povezivala naše zdravstvene institucije sa UNICEF-om i SZO. I danas ne miruje, koristeći svaki slobodan trenutak da učini nešto na povezivanju svoje otadžbine sa novom domovinom.
Vodi Srpski kulturni centar u Hamburgu, učinila je mnogo da se razvije kolo i čuje muzika iz KUD „Mladost“, pokušala je da napravi srpski kanal na tamošnjoj televiziji, radi na povezivanju Etnografskog muzeja u Beogradu sa srodnom institucijom u Hamburgu, ubeđena da su to stvari koje će nas povezati i pokazati ko smo mi kao narod u suštini.
– Prirodne i narodne lepote Srbije nisu samo zanimljive za Nemce, nego i za našu treću generaciju, rođenu daleko od Srbije – naglašava naša sagovornica.
