O tom problemu je sa profesorom Veljkom Brborićem, šefom katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, razgovarala Milena Vujović.
„Krajem 20. veka kada nastaju novi, politički jezici, drugi su nekako bili ofanzivniji, drčniji, bilo im je neobično stalo da se dokažu i da na taj način steknu svoje lektorate.
Evropski univerziteti su tu bili praktična pamet, s obzirom na to da je nesporno da je to lingvistički jedan jezik i da se jako dobro razumemo, bez obzira kako taj jezik imenujemo, srpskim ili nekim od ovih drugih nacionalnih imena, hrvatski, bošnjački, ili u novije vreme crnogorski jezik…
Mi smo bili nedovoljno pribrani, kao da se nismo snalazili, i mnogi lektorati danas jesu lektorati…u Beču je to BHS (bosansko-hrvatsko-srpski) jezik, ali srpski jezik tamo predaje neko ko nije iz Republike Srbije i Republike Srpske i ko taj jezik ne imenuje srpskim jezikom. Time je napravljena velika kulturna šteta.
Na taj način smo, ne prepolovljeni, nego desetkovani, kako na evropskim tako i na svetskim univerzitetima, i to je danas nevesela slika srpskog jezika i kulture. Jer tamo gde ima lektora vi propagirate svoj jezik, kulturu, prevodite svoje pisce, studenti se upoznaju…
Ja verujem da će država naći nekakav interes i da kaže da li nam je interes da imamo lektorate u Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Rusiji ili ne. Ne verujem da iko odgovoran i ozbiljan može reći da nam lektorati ne trebaju, ali nije dovoljno reći da nam trebaju, potrebno ih je naći…Država na to mora dobro da reaguje i mora naći nešto novca, sve to košta.
Istina, nisu to veliki novci, i ako bismo napravili nekakav tim lektora, a mi ih imamo već osposobljene, dakle, nije problem da neko ko radi, ko je asistent na Katedri za srpski jezik, ko je asistent u Institutu za srpski jezik, ko je pristojan profesor u beogradskoj gimnaziji da ode i da bude lektor godinu dana i da ima nekakav status, jer on predstavlja svoju državu, ne ide on tamo samostalno, po privatnoj liniji.
Lektorati danas funkcionišu po međudržavnom ugovorom, međuuniverzitetskom i međufakultetskom…iskoristiti nešto, napraviti ugovore sa značajnim centrima i gledati da se ta situacija popravi, da bude funkcionalnija, veselija nego što je sada…“
