Lična arhiva
Članovi udruženja Bečke poete svojim književnim večerima, druženjima i različitim manifestacijama već godinama neguju i čuvaju srpski jezik, pismo i književni govor. Ovog puta otišli su korak dalje, pa su u svom klubu održali prvo takmičenje u lepom pisanju ćirilice.
Jezik, a sa njim i pismo ne služe samo za sporazumevanje, već su daleko više od toga. Oni su obeležje jednog naroda, ono po čemu se njegovi pripadnici prepoznaju, izraz su nacionalne kulture i identiteta.
Nacionalna kultura
Srpska ćirilica je autentično pismo koje pada u zapećak kako pod naletom digitalnog doba, tako i kod naših ljudi u tuđini, koji prirodno, nemaju često priliku ni da ga koriste. U želji da ćirilici dodatno da na značaju koji zaslužuje, predsednica Bečkih poeta Mirel Tomaš predložila je – prvo takmičenje u lepom pisanju ćirilice.
– Pored svih aktivnosti koje smo organizovali ove godine, predložila sam prvo takmičenje u lepom pisanju ćirilice, jer to niko do sada nije napravio, bar ne izvan granica naše otadžbine – kaže Tomaševa.
Danas se, primećuje, retko očekuje da neko piše, pa su rukopisi pored telefona – zaista retkost.
– Ovim našim takmičenjem smo pokazali da pesnici i umetnici ipak neguju svoje znanje i ne dozvoljavaju sebi da ih prati epitet da “ne znaju da pišu” – dodala je ona.
Sećanje na Vuka
Podseća da Srbi imaju tu privilegiju – da su narod koji ima dva pisma, zahvaljujući Vuku Karadžiću i njegovoj reformi srpske pismenosti. Zato je na priznanjima i zahvalnicama ugrađen motiv velikog reformatora srpskog jezika i jedne od najznamenitijih ličnosti u Srba. Knjiga jedinog našeg nobelovca Ive Andrića “Znakovi pored puta” bila je tema takmičenja. Svaki rad je bio skeniran, tako da su svi mogli da vide rukopis takmičara.
Andrićevi motivi
Prvo mesto sa najviše bodova osvojila je Dragica Mitić, pesnikinja koja već ima svoje tri zbirke pesama. Drugo mesto pripalo je mladom pesniku Aleksandru Daniloviću, za njegov kao studentski rukopis, a treće Vladanu Markoviću i njegovom umetničkom rukopisu. Ostali učesnici su dobili zahvalnice, takođe sa motivima našeg nobelovca.
Knjiga kao putokaz
Zahvalnice su dobili Marjan Denkov, Milena Dobrić, Katarina Marković, Viktorija Velkova, Sanja Nemet, Jadranka Stanojević, Stana Rakić Dokić, Dragica Nedeljković, Branislav Floranović, Zorica Mitić.
– Svi su sa ovog takmičenja odneli ponešto, kao nagradu, ali i poneku misao iz knjige ‘Znakovi pored puta’, da svima posluže kao ‘putokaz’ u životu, da nikada ne zaboravimo naša dva pisma kao osnovno obrazovanje – poručila je Mirel Tomaš.
Igra znanja
Mirel je za “Vesti” govorila o ambicijama prilikom realizacije ovog projekta.
– Želja nam je bila da pokažemo estetiku ćirilice u rukopisu, ali da to kao zabavnu igru znanja podelimo sa prijateljima i najbližima, pa i u klubovima koji se bave našim, srpskim jezikom. Prvi korak smo napravili mi, u našem klubu pesnika – zaključila je Tomaševa.
