U sredu su se prvi put, zbog čega rekoše da je i „istorijski trenutak“, na obostrano zadovoljstvo, na kulturnom planu ujedinili Kulturni centar Srbije u Parizu i Zapadnoevropska eparhija Srpske pravoslavne crkve, a taj veoma zanimljivi čin bio je podeljen na dve celine. U prvoj je, na ulici, pred centrom, svešteno lice, grčki ikonopisac Stavmatis Skliris, na platnu smeštenom na štafelaj, crtao lik Bogorodice, dok je u nastavku u sali održana promocija revije „Metohija“ i drugih izdanja eparhije.
Na slavi kod patrijarha
Sećajući se kako je došao u kontakt sa srpstvom, sveštenik Stavmatis je pričao da je jednom prilikom bio na slavi kod patrijarha Pavla, pa ga je mnogo začudilo da je po srpskom običaju domaćin ceo dan bio na nogama. U narednom susretu patrijarh Pavle se pomolio da Stavmatis dobije potomstvo, kasnije i da sina oženi i – sve se ispunilo.
– Sveti je čovek. On poseduje smirenost. Srpski narod s njim ima istinski odnos, odnos srca. Išao sam i na večernje da vidim njegovo bogosluženje i tu je bilo potresno kako narod peva s njim – pričao je gost iz Atine.
Bila je to kao mala pozorišna predstava. Naspram publike, koja je zauzela mesto na stolicama i prolaznika „na stajanju“, ikonopisac Stavmatis, uz prevodioca na francuski jezik, objašnjavao je, potez po potez, rađanje ikona prema kojima niko nije ravnodušan. Ti asketski likovi, duboke i tople oči, svetlost koja obasjava, radost pri rađanju ikone i emocije doživljaja u susretu s njom, okupljeni su pratili poput đaka u klupi, dok je učitelj u mantiji i aplauz zaradio.
Da se ponovi
Ovom nadahnutom susretu prisustvovali su ambasador Srbije Dušan Bataković, pisac Komnen Bećirović, slikari Nenad Zzilić i Vojo Saičić, rediteljka Irena Bilić, arhitekta Toma Garevski, članovi udruženja „Mozaik“ i brojni drugi koju su s puno zadovoljstva prošli „kroz široko otvorena vrata uspostavljenog bratstva KC i eparhije“ i svi sa rečima:
– Neka se pretoči u tradiciju!
Dakle, od vizantijske ikone do moderne umetnosti i poređenju u sličnostima i razlikama, rasvetljavao je Stavmatis, za kojeg je rečeno da je bio duhovno čedo oca Justina Popovića u manastiru ćelije, da je završio Bogoslovski fakultet u Beogradu, da odlično govori srpski i da je danas na svešteničkom služenju u Atini. A ikone koje je doneo i okupljenima pokazao biće izložene u pariskoj grčkoj crkvi Sv. Konstantin i Jelena.
Uz ovog čuvenog ikonopisca, u predstavljanju reči koje oslikavaju pravoslavlje i njegovo lepotu i bogatstvo, učestvovali su urednik revije „Metohija“ jerej Slaviša Šanjić, članovi redakcije đakon Jovan Milanović, Julija Vidović i Milan Janić, a usmeravao ih je v. d. direktora KC Mihailo Papazoglu. Poseban akcenat stavljen je na knjigu o patrijarhu Pavlu koji je opisan kao „čovek crkve i vere, ali pre svega – čovek“.
