Dok hiljade Amerikanaca kasne u otplati kredita za svoje kuće, sve ih se više okreće kratkoročnim pozajmicama sa astronomskim kamatama kako bi sastavili kraj s krajem.
Do pravih brojki je teško doći, ali je sasvim izvesno da, uporedo sa produbljavanjem kreditne krize u SAD, raste broj ljudi koji posežu za takozvanim „zajmovima za dan isplate plata“, što je negativan znak za ekonomski oporavak.
– Iz cele zemlje dobijamo izveštaje da je narod zatrpan kratkoročnim dugovima, uz sve muke sa otplatom hipoteka za svoje kuće – izjavio je Rojtersu Juraja King iz Centra za odgovorno pozajmljivanje (CRL).
Pozajmljivači cvetaju
Ohajo je na prvoj liniji američke stambene krize. Na kraju prošle godine u Ohaju je četiri procenta svih hipotekranih zajmova bilo u procesu oduzimanja imovine, odnosno kuća zbog neplaćanja. Ova američka država dodatno je pogođena zatvaranjem 235.900 radnih mesta u proizvodnji od 2000. do 2007. godine.
Dok država posrće, pozajmljivači cvetaju. Bil Fejt, predsednik gruacije koja okuplja oko 600 neprofitnih agencija u Ohaju, kaže da država ima oko 1.650 ispostava davaoca kratkoročnih zajmova – više od svih „Mekdonaldsovih“, „Burger King“ i „Vendis“ restorana brze hrane zajedno. Grupacija kaže da prosečno zaduženom treba dve godine da se izvuče iz kratkoročnog duga.
Zajmovi za dan isplate obično iznose par stotina dolara, sa rokom od dve sedmice i kamatnom stopom čak do 800 procenata. Prosečni korisnik pozajmice na kraju plati 793 dolara za zajam od 325 dolara – kažu u CRL.
Centar ceni da su pozajmljivači dali više od 28 milijardi dolara ovih lihvarskih zajmova tokom 2005. godine, poslednje za koje postoje podaci.
U delovima Klivlenda, koji je teško pogođen kreditnom krizom u stambenom sektoru, sve normalne banke su zamenjene pozajmljivačima čiji jarko obojeni plakati nude gotov novac na nedelju ili dve siromašnim porodicama. Sve što treba da bi se od njih dobio zajam je dokaz o redovnom prihodu. čak i državna pomoć je dovoljna. Sem izuzetno visokih troškova, ove pozajmice imaju i mračniju stranu zbog preterane agresivnosti zajmodavaca kada dođe rok vraćanja.
Robert Frank, profesor ekonomije univerziteta Kornel, izjednačava ove pozajmice sa „pružanjem omče samoubici“ jer mnogi ljudi nisu u stanju da kontrolišu svoje finansije i završavaju u začaranom krugu dugova.
– Ovi zajmovi vode ka bankrotstvima i uništavaju ušteđevinu stanovništva što je loše za ekonomiju – kaže Frank.
