Informativna sluzba
Srpske pravoslavne crkve
21. februar 2004. godine
LINCOVANE MONAHINJE I SPALJEN MANASTIR KOD BITOLJA, MITROPOLIT JOVAN I EPISKOPI MARKO I JOAKIM IZBEGLI ATENTAT
Besomucna hajka, organizovana od zvanicnih struktura u Skoplju, koju protiv Njegovog Visokopreosvestenstva Mitropolita velesko-povardarskog G. Jovana, jerarhije i vernih Ohridske Arhiepiskopije vode tamosnji mediji zakonito je kulminirala sinocnim paljenjem manastira Svetog Jovana Zlatousta u selu Nizepolje kod Bitolja, pravim lincom nad dvema monahinjama, kojima je tokom fizickog zlostavljanja odsecena kosa, kao i otimanjem svestenih sasuda, bogosluzbenih knjiga i drugih crkvenih utvari. Kome su odnete ukradene crkvene utvari i kome ce se „bogu” moliti iz otetih bogosluzbenih knjiga, pitanje je za one koji su ih od teroristâ primili. Ovaj teroristicki akt je izvrsila grupa maskiranih muskaraca, naoruzanih automatskim puskama, naravno „nepoznatih policiji”. Neposredno pre napada, iz manastira Svetog Jovana Zlatousta, po odrzanoj sednici Svetog Arhijerejskog Sinoda Ohridske Arhiepiskopije, otisli su Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan i episkopi Joakim i Marko, tako da je gotovo sigurno da prava meta napadacâ nisu bile samo manastirska zgrada, monahinje i svesteni sasudi nego je, po svemu sudeci, posredi bila namera da se izvrsi likvidacija svih kanonskih episkopa na ovom podrucju. Kao slucajno, mobilni telefon mitropolita Jovana je prestao da funkcionise, iz „neobjasnjivih” razloga, nesto pred napad, da bi, opet neocekivano i neobjasnjivo, kvar sâm od sebe nestao posle napada i telefon proradio…
Da se radi o smisljenoj nameri, potvrdjuju i bezbrojne pretnje ubistvima koje ne samo da su upucivane ovim episkopima nego cak i Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Pavlu i pojedinim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve.
Prethodnih meseci, uporedo sa sudskim gonjenjem, hapsenjima i maltretiranjima episkopa, monaha i monahinja Ohridske Arhiepiskopije, zvanicne strukture u Skoplju i njima odana raskolnicka jerarhija su organizovali veliki broj javnih protesta, po ugledu na njihove ideoloske i fizicke roditelje iz doba takozvanog Narodnog fronta, cak i pred zgradom u kojoj zivi Mitropolit Jovan. Vlasti u Skoplju su sve vreme tvrdile, a i danas tvrde, da je sve to po zakonu i da se ni u cemu ne krse verska i ljudska prava, kao ni konvencije i dobri obicaji u civilizovanom svetu. Objavljena su i mnogobrojna „pisma podrske postovalaca Makedonske Pravoslavne Crkve”. Sve je to, podsecamo, vec toliko puta vidjeno u prethodnim teskim decenijama.
Sudski proces protiv Mitropolita Jovana, pokrenut sa optuzbom za „izazivanje nacionalne, verske i rasne mrznje i verskih podela”, obelezila su apsurdna svedocenja, poput onoga koje su preneli skopski mediji „da je zgrada posebna institucija u kojoj ne moze da radi ko sta hoce i u kojoj vladaju posebna pravila”. Jedan od clanova skopskog raskolnickog Sinoda je u januaru izjavio: „Jovan je dobio ono sto je trazio”, a nekoliko dana po toj izjavi policija se dala u potragu za oruzjem kojim bi prvojerarh Ohridske Arhiepiskopije mogao nekoga da ugrozi. Naravno, ta potraga je bila bezuspesna.
Protesti Poglavarâ Pravoslavnih Crkava, OEBS-a, organizacije Amnesti internesenel i mnogih drugih, kao i nemogucnost da na pravdi Boga i pred licem celoga sveta drze u tamnici Mitropolita Jovana, naterali su skopske strukture da pribegnu drugom resenju.
Na prvim stranama novinâ i u skopskim elektronskim medijima stvarana je atmosfera koja bi dala alibi odredjenim ljudima ciji zadatak bi bio da, izvrsavajuci pripremljeni plan, zadaju zavrsni udarac i doslovno obezglave Pravoslavnu Crkvu na ovom podrucju. Da li su „nepoznati izvrsioci” sinoc zakasnili u selo Nizepolje ili je u pitanju „poslednja opomena” Mitropolitu Jovanu, njegovoj jerarhiji i pastvi, znaju oni koji su citav taj satanski plan i smislili. Sigurno je da ce se, sa te strane, i ovih dana cuti reci osude nasilja, zalaganja za pravnu drzavu, garantovanja ljudskih prava, nezavisnosti sudstva i druge slicne reci. Ukoliko pak ikakvog smisla ima, ponovicemo: direktno presudjivanje drzavnih vlasti u pitanjima Crkve – kao sto je to ucinjeno u deklaraciji skopskog parlamenta o podrsci „autokefaliji Makedonske Pravoslavne Crkve”(!), kao i u izjavi predsednika vlade BJRM prilikom posete Podgorici – i svi drugi slicni potezi skopskih organa vlasti, koji vode samo ka teroru i daljem udaljavanju pravoslavnog naroda u toj drzavi kako od pravoslavne vaseljene tako i od evropskih integracija. Kao i druge civilizovane drzave, tako i ova o kojoj je rec mora postovati Evropsku konvenciju o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, narocito njen deveti clan, koji izricito propisuje da „svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti”, kao i da „ovo pravo ukljucuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu coveka da, bilo sâm ili zajedno sa drugima, javno ili privatno, izrazava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obicajima i obredom”. U clanu 14. ove Konvencije, drzavama se zabranjuje diskriminacija gradjana u pogledu koriscenja tih prava po bilo kom osnovu, ukljucujuci „veroispovesti, politicko i drugo misljenje”.
Od Staljinovih, Hitlerovih i Hruscovljevih vremena, a u nasem podneblju od ranog perioda titoizma, ovako nesto se nije zbivalo u Evropi. Danas pak – „makedonski model” demokratije predstavlja planetarni presedan.
O tempora, o mores! Gospode, spasi verni narod Tvoj, a prosvetli oci obnevidele od bogoborstva i srca zaslepljena mrznjom prema bliznjima!
