Abrahama Linkolna u Americi svrstavaju među trojicu najznamenitijih predsednika. On stoji uz rame Džordžu Vašingtonu, prvom predsedniku SAD (1789–1797), i Frenklinu D. Ruzveltu, jedinom predsedniku sa više od dva mandata (1932–1944). Linkolnov značaj leži pre svega u tome što je Ameriku izveo iz građanskog rata predvodeći Sever, ali bez osvetoljubivosti prema poraženim južnjacima. Ostaje kao temeljni stub američke demokratije Linkolnov govor iz Getizburga, na bojnom polju jedne od najkrvavijih bitaka, održan novembra 1863. Uprkos tome, Linkoln je usmrćen hicima ispaljenim tokom pozorišne predstave u Ford teatru u Vašingtonu kojoj je prisustvovao. Ubica se zvao Džon V. But, poznat glumac i simpatizer Konfederacije. Delovao je samostalno i na svoju ruku, utvrdio je policijski nalaz.
Dvadeseti predsednik SAD Garfild umoren je stojeći na železničkoj stanici Potomak u američkoj prestonici. Teško ranjen iz vatrenog oružja, borio se za život više dana, ali je na kraju preminuo od komplikacija i unutrašnjeg krvarenja. Na suđenju je utvrđeno da je atentator mentalno nestabilan. Ipak je obešen godinu dana kasnije. Ime mu je bilo Čarls Džej Galfo. I on je bio usamljeni strelac. Za razliku od Buta, hladnokrvnog ubice, Galfo je bio čovek pomračene svesti.
Tačno dve decenije docnije, septembra 1901, kao žrtva atentata pao je američki predsednik Mekinli. Tokom posete izložbi u gradu Bafalo, država Njujork, na njega je pucao anarhist poljsko-američkog porekla Leon Čolgož. U ovom slučaju, ideološke pobude su bile jasne i nesporne. Ovo je jedino ubistvo predsednika SAD koje podseća na ubistva evropskih monarha toga vremena.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 653
Post Views: 235
