„Nemam dva lica“, započinje Miloš Kerkez svoju priču za Atletik. „Onakav kakav sam na terenu, takav sam i van njega. Svuda sam isti i ne pretvaram se da sam neko drugi. Znam ko sam, gde sam bio i gde sam sad, i zato se uvek trudim da budem skroman. Tome me je naučio moj otac, Sebastijan.“
Za one koji ne znaju, Miloš Kerkez, 21-godišnji momak poreklom iz Vrbasa, fudbaler je premijerligaša Bornmuta.
Široj fudbalskoj javnosti, naročito onoj na Ostrvu, Kerkez je prošle sezone otvorio oči. Izborio se za mesto u prvoj postavi Bornmuta i pomogao mu da uradi ono što nikada do sada nije; da osvoji 48 bodova u premijerligaškoj sezoni.
Nije se na tome zaustavio.
U aktuelnoj sezoni Kerkez je u dresu kluba s juga Engleske na 29 nastupa postigao dva gola i upisao čak šest asistencija, i njegovoj ekipi nedostaje još svega pet bodova kako bi nadmašili prošlogodišnji rekord.
Svestan je Kerkez da je tokom ove sezone mnogo napredovao, ali je isto tako svestan i da tog napretka najverovatnije ne bi bilo bez Andonija Iraole, vatrenog Baskijca koji sedi na klupi Bornmuta.
„Trener mi je sve vreme verovao“, priča Kerkez za Atletik. „Znao je šta mogu, znao je da mogu da napredujem, i zato mi je dao prostora. I vremena. Volim da se takmičim, volim da budem agresivan, u fudbalskom smislu naravno. Kada igrate na poziciji beka, i napad i odbrana su veoma bitni. Prošle sezone sam mnogo radio na svojim defanzivnim sposobnostima, na tome da mi ne pada koncentracija. Sada sam koncentrisan tokom cele utakmice i verujem da mi ide prilično dobro. Jednostavno, morate tako ukoliko želite da igrate kod Andonija Iraole.“
Trčanje, koje njegova pozicija iziskuje, nikada mu nije bilo problem. Kaže da je još kao dete bio veoma nemiran i živahan, da se, u svom rodnom Vrbasu, često peo po drveću i krovovima, i da se veoma teško umara.
To je, na primer, pokazao na utakmici protiv Totenhema, odigranoj 9. marta, kada se dao u sprint od oko 40 metara i asistirao Markusu Tavernijeu za vodeći gol.
A onda se, umesto da ode ka Tavernijeu i proslavi gol, okrenuo i potrčao u zagrljaj Iraoli.
„Analiza koju je napravio pre utakmice mi je pomogla da pročitam kretanje Totenhemovih defanzivaca i da znam gde da pošaljem loptu prilikom asistencije“, objasnio je Kerkez. „Takav je Iraola, svakoga dana nas tera da napredujemo. I kao fudbaleri, i kao ljudi.“
Ta utakmica koju je odigrao protiv Totenhema – i ostale utakmice, ali ta ponajviše – naterale su navijače Liverpula da mu „zatrpaju“ komentare na objavama na društvenim mrežama; voleli bi da ga vide na Enfildu, jer je svima jasno da vreme Endija Robertsona prolazi.
„Vidim komentare, nije da ih ne vidim“, kaže Kerkez. „Onaj ko kaže da ne vidi takve stvari, taj verovatno laže. Ali trudim se da me nikada ne pogode. Ako neko prokomentariše nešto loše, ja izađem na teren i obavim svoj posao. Ako neko napiše nešto pozitivno, ja opet izađem na teren i obavim svoj posao. To je to.“
Tokom svoje kratke karijere, Kerkez je nastupao za mađarski Đer, U19 tim Milana, i AZ Alkmar, i kaže da stremi odlasku u „neki veliki evropski klub“, kakav je na primer Milan za koji nikada nije dobio priliku da debituje.
„Tim stvarima se bavi moj agent, moj otac. Ne bavim se time previše jer je sezona još u toku, i nema mnogo smisla pričati o tome. Igrač sam Bornmuta, i maksimalno sam fokusiran na utakmice koje su nam preostale do kraja sezone. A šta će biti na leto – videćemo“, priča Kerkez.
Najviše mu je stalo do njegovih roditelja, Sebastijana i Tijane, i njegove braće Radeta i Marka, takođe profesionalnog fudbalera koji nastupa za grči Aris.
„Igram za njih, i želim da ih učinim ponosnim“, kaže Kerkez. „Zahvaljujući mojoj porodici sam danas tu gde jesam, i zahvaljujući njima nastavljam da napredujem kao fudbaler. Jedem ono što majka skuva, pa sam zato zdrav i mogu da igram. Pravi mi razne napitke, ni sam ne znam od čega, ali čini se da rade posao“, priča Miloš kroz smeh.
A šta Miloš radi kada ne igra fudbal?
Peca.
Da li ga boravak pored vode smiruje?
„Nemiran sam čak i kad pecam“, kaže on, opet kroz smeh. „Ali volim tako da se isključim, da ceo dan sedim i pecam.“
To je nešto što je u daleku Englesku poneo iz kuće, iz rodnog Vrbasa, gde bi, kako sam kaže, „otišao pre nego na Ibicu“.
„Sve to mogu i kod kuće u Srbiji. Imamo tamo svoju kuću, i ne treba mi ništa drugo“, kaže.
Iako je odabrao da nastupa za reprezentaciju Mađarske, Miloš Kerkez mnogo voli Srbiju.
Odlučio se da igra za Mađarsku zbog toga što su mu, kako sam kaže, oni prvi dali šansu, ali i zbog toga što je početak karijere proveo u mađarskom Đeru.
Kerkeza i njegov Bornmut sutra očekuje utakmica četvrtfinala FA Kupa protiv Mančester Sitija, ali će je on zbog kartona propustiti.
To, na kraju krajeva, nije toliko ni bitno.
Milošu Kerkezu je tek 21 leto, i nema sumnje da ga velike, još veće utakmice tek čekaju.
Post Views: 198
