Na ulicama Vukovara i Borova naselja u poslednje vreme ne može se videti puno pasa i mačaka lutalica, ali to nije zato što su ljudi prestali da napuštaju svoje ljubimce i njihovo potomstvo, već zato što nekoliko volonterki na području grada neumorno radi kako bi zbrinule ili udomile svaku životinju koja se nađe na ulici.
Predan rad ljubiteljima životinja donosi veliko zadovoljstvo, ali sve ima svoju cenu jer svaku životinju treba nahraniti i veterinarski pregledati, a kastracija ili sterilizacija su obavezne kako bi u budućnosti bilo manje napuštenih životinja. Ako se tome doda i lečenje bolesnih, a neretko i zlostavljanih ljubimaca, brojne od volonterki imaju mesečne račune u veterinarskim ambulantama i po nekoliko hiljada kuna.
Ovaj rad nije prošao neprimećen na društvenim mrežama pa je nedavno za napuštene životinje iz Vukovara i Borova naselja pokrenuta mala akcija iz Irske u kojoj trenutno žive i rade mnogi ljudi iz ovih krajeva među kojima je i Bojana Bogosanović.
– Već duže vreme pratim rad volonterki i bila mi je želja da im pomognem. Pisala sam organizacijama u Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Austriji u nadi da bi se neko odazvao i pomogao, međutim ili nije bilo odgovora ili je odgovor bio da trenutno nisu u mogućnosti da pomognu. Ovog leta sam upoznala Endruja koji vodi organizaciju za pomoć životinjama ovde u Waterfordu, a koji me spojio sa Dženi koja vodi centar za spašavanje životinja u Brajtonu u Engleskoj. Kada sam je pozvala izdvojila je sigurno pola sata da sasluša o radu volonterki u Vukovaru, o tome sa čime se suočavaju, o poteškoćama, izazovima i uslovima njihovog rada i odlučila da nam pomogne. Ona se protekla dva meseca zalagala za sakupljanje sredstava i održavala kontakt sa mnom dok smo pokušavali naći način za transport donacije – priča Bojana.
Prevezli donaciju besplatno
Rezultat svega bio je više od 200 kilograma, što hrane, što krevetića, ćebadi i raznih drugih potrepština za napuštene životinje koje su u Vukovar stigle 29. novembra. U humanitarnu donaciju uključilo se i nekoliko pojedinaca iz Irske koji su donirali novac, a veliku pomoć dala je i prevoznička firma Grin lajn u vlasništvu Asje Trevizan. Ona živi u Irskoj tri godine, a inače je iz Umaga. Donaciju je u Vukovar dovezla besplatno.
– Imamo veliki kombi i tovarni prostor, često putujemo u oba pravca i imali smo tu mogućnost da se na ovaj način uključimo u akciju. Svaka dodatna kilaža nama znači i veću potrošnju goriva, međutim ako ima za nas neka bude i za one kojima možda treba i više nego nama – rekla nam je Asja koja je sa svojom zaposlenicom Marijanom Repešom dovezla donaciju sa juga Engleske u Vukovar.
Ljudi nemaju svest o odgovornoj brizi za životinje
Pristiglu pomoć će podeliti tri volonterke. Neke od njih imaju kod sebe ili udomiteljskim porodicama i po nekoliko desetina životinja, a kod nekih je broj udomljenih životinja toliko veliki da ga ne smeju javno ni reći u strahu od inspekcije. Ovu irsko-englesku donaciju sačekala je volonterka Željka Kramer iz Borova naselja.
– Zahvalni smo na svakoj donaciji i u principu toga nikad dosta jer se borimo sa brojnim problemima, najviše onim finansijskim. Ljudi bacaju životinje, neće da ih kastriraju i onda mi sve to radimo i plaćamo. Nema ni kontrole mikročipiranja jer nalazimo po Vukovaru pse koji su stari nekoliko godina, a nisu čipirani. Ima i puno slučajeva da ljudi drže pse na lancu. Mačke se bacaju najviše kod Doma tehnike, stadiona u Borovu naselju, u industrijskoj zoni i na izlazima iz grada. Pomoć od grada ili nekih institucija nemamo, sve radimo same i u tom smislu naravno da nam je svaka pomoć od velikog značaja – kaže Željka Kramer.
Koliko god jedokratna novčana pomoć za plaćanje računa znači i koliko god je svaka donacija vredna, jasno je da to nije rešenje i da im je neophodno mnogo više u odnosu na broj životinja sa kojima se susreću, smatra i inicijatorka ove akcije Bojana Bogosanović.
– Volonterke rade veliki posao, a njihov rad sada je oduševio ljude širom Evrope. Tolika požrtvovanost, tolika želja, ulaženje sa puno rizika u sve to što one rade. Kad kažem rizika, ne mislim samo na rizik da ih ranjena i uplašena životinja povredi ili na rizik od neodgovornih vlasnika i agresivnih ljudi koji nemaju osećaja za životinju, nego i finansijskog rizika za sve ogromne račune koji idu na njihovo ime, ali posebno i emotivnog rizika jer dati sebe u ovu priču dolazi sa prizorima očajnih, gladnih i bolnih životinja, osećaja odgovornosti za njih, grižnje savesti. Ljudi u Vukovaru se već toliko oslanjaju na njih da i oni koji mogu da pomognu i da se uključe – to ne rade jer sve prepuštaju njima, a one znaju da ako ništa ne urade da niko drugi neće i da će životinje uginuti. Naši sugrađani uglavnom nemaju svest o odgovornoj brizi za životinje, a ja se nadam da će se to promeniti – zaključuje Bojana.
I dok iz Engleske obećavaju da će ovakvih donacija biti i ubuduće možemo za kraj ove pozitivne priče konstatovati nekoliko stvari. U Vukovar su nekada iz zapadne Evrope dolazile masovne donacije za ljude za kojima danas na sreću nema toliko potrebe. Daleko od toga da i danas nema ljudi kojima bi pomoć dobro došla jer je reč o gradu u kojem se često ne vodi briga ni o čoveku pa je pomalo iluzija očekivati da će životinje imati nešto bolji tretman. Osim kod retkih pojedinaca.
The post Ljubav prema životinjama povezala Irsku, Englesku i Vukovar appeared first on srbi hr.
