„Roman je pitka storija o jednom vremenu naše istorije, nekim velikim i snažnim ljudima, očiju uperenih u visoko nebo na kojem dosvetljuju zvezde. U romanu je više nego jasna i antiratna poruka, ali i pouka da nikad ne smemo zaboraviti da je čovek čoveku – čovek, a ne vuk“, rekla je o drugom Natašinom romanu (prvi je „Pogled preko ramena“) profesor Ljiljana Tadić.
Nataša Radulović kaže da je bila fascinirana Nadinom sudbinom, njenom jačinom i nepokolobljivošću i da je to razlog zbog kojeg je želela da napiše ovaj roman:
„Želim da pišem o jakim ženama i njihovim sudbinama, ženama koje su imale snage da se iskažu na najhrabriji način u vremenu u kome su živele. Glavna junakinja je stvarna ličnost, Nadežda Nada Marković. Pre rata je bila u ilegali, zatim je otišla u partizane, bila borac legendarne Prve proleterske, pregazila Igman, umalo ostala bez noge, preležala tifus, ranjavana 2 puta… A majka je i 4 godine nije znala šta se dešava sa njenom i Borinom decom. Njen muž, Bora Marković, komesar koji je poginuo na Kadinjači je narodni heroj koji je nepravedno zaboravljen. Naš poznati film Užička republika govori o Bori i Nadi, s tim što u filmu Nada gine. U stvarnom životu gine Bora, njen muž, a ona više od godinu dana ne zna za njegovu smrt…Puno je heroja o kojima se malo zna, a zaslužuju da ih pamtimo“, ističe Nataša.
„Nataša Radulović, autorka ovog dela nam na lep i dirljiv način predstavlja stvarne heroje jedne epohe, afirmišući najveće moralne imperative. Ona nas podseća na snagu ideje njenih junaka, na uverenje da mora postojati mir sa pravdom, dostojanstvom, pristojnošću i poštovanjem, zašta se vredi boriti i žrtvovati“, rekao je o romanu profesor Ratko Krsmanović.
Nataša Radulović je rođena u Beogradu, 1968. godine. Član je Udruženja književnika Srbije i Sveslovenskog književnog društva. Do sada je napisala dve zbirke poezije, dve zbirke kratkih priča i dva romana. Živi i stvara na relaciji Srbija-Poljska.
