Papa Franja (Jorge Mario Bergoglio), koji je preminuo jutros 21. aprila u 88. godini, ostavio je dubok trag kao prvi papa iz Amerike, prvi jezuita i simbol skromnosti, bliskosti i angažovanosti u savremenim društvenim pitanjima.
Njegovo papinstvo, koje je počelo 13. marta 2013. godine, kada je simbolično nosio jednostavnu belu mantiju umesto tradicionalnih raskošnih odora, čime je već tada nagovestio svoj drugačiji pristup vođstvu Crkve.
Iako je od 1990. prestao da gleda televiziju, papa Franja se uspešno snašao u digitalnom dobu.
Godine 2016. otvorio je Instagram nalog koji je u prvih 12 sati prikupio 1.4 miliona pratilaca.
U poslednjim mesecima života redovno je komunicirao s vernicima u ratom pogođenoj Gazi putem WhatsApp i video poziva, piše magazin TIME.
Korisnici društvenih mreža obožavali su njegove fotografije. Veran svom imenjaku, Svetom Frani od Asiza, i njegovoj ljubavi prema životinjama, kao i svojoj ulozi pastira više od milijarde katolika, papa Franja je postao viralan 2018. godine kada je pozirao sa jagnjetom.
Naravno, evo preoblikovanog drugog pasusa:
Nakon svojih homilija, Papa Franjo je uvek bio voljan da se slika sa vernicima, naročito sa tinejdžerima.
Iako je Internet jednom opisao kao „dar od Boga“, imao je i zabrinutost zbog toga što društvene mreže, koje su prvobitno bile zamišljene da povežu ljude, zapravo često čine da se oni osećaju izolovano.
Kako je izjavio 2018. godine: „Svet virtuelne komunikacije može biti koristan, ali kada postane otuđujuć, tera nas da zaboravimo na pravu ljudsku interakciju, kao što je rukovanje.“
Njegova bliskost sa mladima delom je proizašla iz ljubavi prema fudbalu – bio je vatreni navijač San Lorenza i sreo se s legendama poput Mesija i Maradone.
Njegov narodski duh i prošlost – uključujući rad kao izbacivač u noćnom klubu – doprineli su njegovoj pristupačnosti i bliskosti sa ljudima.
“Tango dolazi iz mog bića,” izjavio je 2010. godine, pa su zato 2014. parovi su u njegovu čast plesali tango na Trgu svetog Petra.
Bergoglio je 1998. postao nadbiskup Buenos Airesa, poznat po svojoj posvećenosti siromašnima.
Kada je 2001. postao kardinal, zamolio je vernike da novac umesto za put u Rim daju siromašnima. U Lampeduzi 2013. godine oštro je kritikovao globalnu neosetljivost prema migrantima, a 2016. simbolično je prao noge izbeglicama u Italiji, piše WP.
Takođe 2016. godine, papa Franjo i lideri Pravoslavne Crkve posetili su izbeglički kamp na grčkom ostrvu Lezbos.
„Došli smo da skrenemo pažnju sveta na ovu ozbiljnu humanitarnu krizu i da zatražimo njeno rešavanje“, rekao je Franjo. „Nadamo se da će svet obratiti pažnju na ove scene tragične i zaista očajne potrebe i da će odgovoriti na način koji je dostojan naše zajedničke humanosti.“
Ali papa je učinio više od samog skretanja pažnje na problem. On je doveo 12 muslimanskih izbeglica iz Sirije u Vatikan na papinskom avionu. Kuće triju porodica bile su bombardovane tokom sirijskog rata. „Papa je želeo da napravi gest dobrodošlice prema izbeglicama“, saopštio je Vatikan.
Papa je jednostavno rekao: „Oni su gosti Vatikana.“
Papa Franja je tokom svog boravka u Rimu posetio katoličke parohije i odgovarao na pitanja dece. U aprilu 2018. godine, dečak po imenu Emanuel nije mogao da postavi svoje pitanje jer su mu suze ometale govor.
Papa Franja ga je pozvao da priđe i šapne mu pitanje, a Emanuel mu je ispričao svoju priču.
Iako je Crkvena doktrina ostala ista, papa Franja je otvorio vrata većoj inkluzivnosti.
Njegova izjava „Ko sam ja da sudim?“ u vezi sa LGBT osobama ostala je jedno od najcitiranijih obeležja njegove papističke filozofije.
Takođe je podsticao veću ulogu žena u Crkvi, iako se zalagao za zadržavanje tradicije kada je reč o sveštenstvu.
Bio je prvi papa koji je govorio pred američkim Kongresom, pozivajući na humaniji pristup migrantima.
Tokom pandemije COVID-19, pred praznim Trgom svetog Petra, poručio je da „smo svi u istom čamcu“ i pozvao na solidarnost. Kasnije je vakcinaciju nazvao „činom ljubavi“.
Njegova posvećenost zaštiti planete bila je jednako snažna. Enciklikom iz 2015. upozorio je na klimatske promene i eksploataciju prirode, a 2021. je u Vatikanu okupio naučnike i verske vođe na samitu „Vera i nauka“.
„Nijedno biće ne postoji samo po sebi – svi zavisimo jedni od drugih,“ istakao je.
U Kanadi 2022. godine izvinio se zbog uloge Katoličke crkve u internatima za starosedelačku decu, prepoznajući patnje koje su deca pretrpela kroz decenije prisilne asimilacije. Ta poseta ostala je jedno od njegovih najemotivnijih i najvažnijih putovanja.
Poslednjih godina života, uprkos narušenom zdravlju, zadržao je prisustvo u kriznim žarištima – svakodnevno je kontaktirao župu u Gazi tokom sukoba 2023, a 2025. javno je kritikovao planove o masovnim deportacijama migranata u SAD, poručivši da je „formirana savest dužna da kritički prosudi svaku meru koja identifikuje migrante sa kriminalcima.“
Papa Franja je znao kako da spoji drevnu veru sa savremenim vremenom.
Bio je duhovni vođa koji je istovremeno mogao da pozira za selfi, pleše tango, savetuje moćne i brani potlačene.
Njegova ostavština ostaje duboko urezana ne samo u Crkvu, već i u svetu koji je želeo da bude pravedniji i saosećajniji.
Post Views: 2
