|
 Međunarodni
dan ljudskih prava obeležen je u celom svetu, a različitim
manifestacijama i u Srbiji. Ministar za ljudska i manjinska prava,
državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da je
poštovanje ljudskih prava u Srbiji na zadovoljavajućem nivou; neke
nevladine organizacije su delile nagrade; bilo je i koktela. Da pomenem
da se ministar za Kosovo i Metohiju nije ni oglasio. Niko od srpskih
zvaničnika nije pomenuo kršenje ljudskih prava nas – “južnih“ i
“severnih“ Srba iz južne srpske pokrajine. O kršenju ljudskih prava
Srba na Kosovu i Metohiji progovorio je jedino kolegijum Doma zdravlja u
Gračanici, u čijem se saopštenju, između ostalog, kaže da su ljudska
prava u pokrajini mrtvo slovo na papiru.
To saopštenje su svi mediji preneli i tako se sakrili iza tih
nekoliko rečenica napisanih u Gračanici. U etar je otišlo da se ljudska
prava na Kosovu i Metohiji krše ali televizije nisu dobile to saopštenje
ni od Vlade ni od nekog ministra. Ono je došlo od kolegijuma jedne
zdravstvene ustanove. Ogradili su se, kako mediji tako i vlast. Da li je
time prekršeno pravo kosovsko-metohijskih Srba da se o njihovom životu
kaže istina? Izgleda da je zaludno pitati nadležne u ovoj našoj Srbiji.
Zaludno! Stara priča – nova tema, još jedna u nizu gde srpska vlada
“preskače“ kosovsko-metohijske Srbe.
Šef misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji Verner Almhofer u svom
saopštenju, između ostalog, kaže: “Postoje desetine hiljada lica, iz svih zajednica,
koja se još uvek nisu vratila kućama, nastavljeno je ilegalno
zauzimanje i ponavljano pljačkanje njihove imovine. Krađe i vandalizam
nad objektima kulturnog i verskog nasleđa se nastavljaju i time
doprinose netoleranciji i nerazumevanju između različitih zajednica.“
Da pojasnim: Albanci su se u svoje domove vratili za nekoliko dana, oko
800 hiljada njih. Srbi se ni posle 12 godina nisu vratili u svoje kuće i
na svoja imanja, a četiri puta ih je manje. Jedna te ista kuća se
pljačka sve dok se i blokovi sa nje ne odnesu, a u 99 odsto ovakvih
slučajeva kuća je u vlasništvu Srbina. Prosto moram da navedem još jedan
primer: kuća porodice Kovačević iz Prištine nalazi se u blizini crkve
Svetog Nikole, u samom centru starog dela grada. Kuća ima 350 kvadratnih
metara i uzurpirao ju je Šaip Jašari iz sela Gornje Dubnice u opštini
Podujevo. Da bi se iz nje iselio traži 50 hiljada evra. Sve moguće
papire koji dokazuju vlasništvo Kovačevići imaju; sve moguće procedure
koje su neophodne od 1999. godine na Kosovu i Metohiji su obavljene; i
svaka odluka je doneta u korist porodice Kovačević. Ali, oni u svoju
kuću ne mogu. Kada bi Kovačevići policiji najavili svoj odlazak do kuće,
jer ne smeju bez policijske pratnje u taj deo grada iz bezbednosnih
razloga, Jašari nikada nije bio u kući. Policija kaže “nema nikog“, i
tu se sve završava. To se desilo toliko puta da su Kovačevići posumnjali
da je Jašari u vezi sa policijom i odlučili, na sopstveni rizik, da
istog dana kada ih policija vrati do čaglavice gde su živeli, sami odu
do svoje kuće. Naravno da su Jašarija zatekli u njoj. On se vratio i bio
veoma neprijateljski raspoložen.
Ta ista policija je došla da interveniše na poziv komšija, koje su
čule svađu Srba i Albanca. Policija je naravno Kovačeviće pitala šta tu
traže nenajavljeni? Šaip Jašari je ostao u kući a Kovačevići su pod
pratnjom izvedeni iz Prištine. Da li to policija, koja je osnovana u
mandatu UNMIK-a i pod čijim nadzorom je radila kada se ovo dešavalo,
sarađuje sa uzurpatorom? Ovo je opštepoznat slučaj na Kosovu i Metohiji,
ali se ne rešava. Najtužnije od svega je to što je Stamenko Kovačević,
vlasnik kuće, umro pre nepunih mesec dana, a tri dana posle njega i
njegov 57-godišnji sin Janko. Oni su 12 godina vodili bitku za povratak
svoje kuće i nisu uspeli! Gde su njihova prava? Koliko je samo ovakvih
slučajeva?! Može li gospodin iz OEBS-a da navede neki obrnuti primer?
Može li da navede ime upaljene, opljačkane ili porušene džamije u
poslednjih 12 godina? Jer, ti “verski objekti“, koje on pominje u svom
saopštenju, u 99,9 odsto slučajeva su srpske crkve i manastiri. Sve je
rekao uvijeno pa ko je razumeo – razumeo je, ali ne možete da dokažete
da se radi samo o Srbima. Tako se i on, u ime institucije koju vodi,
ogradio. Na hiljade ubijenih Srba, na desetine hiljade proteranih
srpskih familija pred očima svetskih mirotvoraca, na stotine zataškanih
zločina nad Srbima… Da li je time prekršeno pravo kosovsko-metohijskih
Srba da se o njihovom životu kaže istina zaludno je pitati i
međunarodnu zajednicu. Zaludno! Poznato je da oni funkcionišu po
principu “jeste, ali i ne mora da znači“. Setite se kako je za
nekoliko meseci ta ista organizacija, sa Vilijamom Vokerom na čelu,
načinila izveštaj o kršenju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji uoči
bombardovanja. Sve je bilo skockano baš onako kako je trebalo da izgleda
da bi krenula NATO agresija. To je politika dvostrukih standarda! A šta
je s ljudskim pravima?
Da završim rečima Ban Kimuna, čoveka koji je na čelu Ujedinjenih
nacija, institucije koja treba da štiti ljudska prava. On kaže, a preneo
je RTS , “ukoliko ne tražimo da ljudska prava budu poštovana i ukoliko
ne branimo naše pravo i pravo drugih da ih koriste, onda su ona samo
reč na dokumentu starom više decenija“. Srbi sa Kosova i Metohije su
već decenijama samo reč na tom “starom dokumentu i, kako stvari
trenutno stoje, počev od sopstvene države Srbije pa do svih međunarodnih
institucija, biće na tom dokumentu još dugo, tražeći ljudska prava. Kao
da je to stvar koju je neko izgubio, pa je na nama da je nađemo. Sve
dok teorija sadržana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima ne
počne da se praktično primenjuje na sve podjednako, nama obespravljenim
ostaje puno pravo da mislimo da je ono što se trenutno dešava kako na
Kosovu i Metohiji tako i u celom svetu, a odnosi se na zaštitu ljudskih
prava, gluma. Gluma za Oskara!
|
