ЉУДСКА ВРСТА И ЊЕНЕ ЗАБЛУДЕ

Поше: Милан Миле Марковић, Београд

ЉУДСКА ВРСТА И ЊЕНЕ ЗАБЛУДЕ

Људска врста никако да се ослободи заблуда у сталној трци да улепша сопствено живљење.

Због подела, о којима је било говора (мањина и већина), и саможивог интереса мањине, живи у заблуди, ослањајући се на сопствена искуства, више него друга жива бића и, није у стању да се ослободи сукоба и ратова.

Постоје бројни примери који ово потврђују. За разлику од многих заједница које познајемо (пчеле, мрави и други), који се деле и не граде велика легла и заједнице, човек, ношен искључиво интересима мањине, гради велика друштва, која се концетришу у (великим) градовима, због система привреде и концетрације радне снаге, која ствара профит незаситој мањини.

У потрази за одговарајућим системом, ангажује средства и развија науку и филозофију, која ће им обезбедити апсолутну власт. Наука, која се бави открићимо природих законитости, искључиво ради у интересу онога ко је плаћа. Тако се научна открића подједнако користе за развој добра и зла. Добра, које ће мањини улепшта посебан живот, стандард у изобиљу, и зла, које ће развити систем и начин, да се очува та привилегија од противника – експлоатисане већине. Филозофију развоја граде људи, који ће својом маштом обездедити одрживост таквог система.

Такав процес развоја и одрживости је у концетрацији великих заједница и градова у којима, углавном, живи наследна породица мањине која управља системом ношена искључиво својим интересима.

Због такве концетрације људи у великим градовима и заједницама, природно се развија сукоб интереса (мањине и већине), који не може опстати без сукоба, јер је то храна за одрживост мањине.

Периодичне кризе таквог система, одржавају се искључиво сукобом великих размера, које покреће мањина да очува систем и стечене вредности.

Подела света и стални сукови су познати у историјском развоју људске врсте, многи још не откривени из давне прошлости, говоре нам да је то у основи постојања врсте.

Други светски рат, вођен из истих побуда и коштао је људску врсту огромних људских и материјалних жртава. Те жртве нису подједнако погодиле државе у сукобу. Та селективност, у којој је Запад имао мање жртава, са ратним профитерством, развија посебан систем, чији су творци Рузвелт и Черчил, ратни стратези, у стварању апсолутне надмоћи над другим (раније подељеним) делом света, када развијају читав систем борбе против савеззника у том рату (СССР-а), са посбним унутрашњим уређењем. Прво, да би се створио противник СССР-у, подстичу брзо оживљавање (заједничког) ратног противника, нацифашизам, чије је темеље развијо Адолф Хитлер у својој књизи „Мај Канф“ и супроставио се, не само СССР-у, већ и другим већим државама остатка света, у жељи преотимања колонија, без којих су остале германске државе после Првог светског рата. Тако је Западна олигархија крупног капитала, на сличан начин како је то урадио и Адолф Хитлер пред рат и током тог рата, не само да се супростави, већ и да овлада просторима и ресурсима држава на супротној линији раздвајања.

У дуготрајној кризи, која је потресла људску врсту и још траје, као да се назиру процеси разрешавања исте, а то је исти с ценаријо кога је применио и Хитлер. Понудио је масама посао, милитаризовао државу, преваром и на вешт начин придобио савезнике у тој борби, овладао већим делом европског простора и кренуо на освајање колонија.

Сада Западна алијанса, са својом ударном НАТО силом, ММФ-ом,Светском банком, и другим институцијама, које користи, развијајући глобални систем развоја капитализма (као вишег стадијума), са истим методама жели да овлада већим делом Платете – свет се суочио са новом формом нацифашизма, што потврди и задњи састанак лидера НАТО-а у Варшави (Пољска), када су донете важне одлуке и понуде, иза које се крије спровођење одлука претходног самита у Чикагу.

Велики играчи и системи, давно су дисквалификовали УН, а и одлуке не иду ка процесу смиривања страсти и сукоба, већ очито припрема сукоба већих размера, за које ни једна држава није више способна да производи кризе и војне интервенције.

Из овога се може закључити ко је покретач ратова, тај је и покретач прозводње оруђа и оружја рата, и једини је профитер у време великих криза.