Ono što Srbija tek nagoveštava, kada je reč o profesionalnom političkom lobiranju u Vašingtonu, u Crnoj Gori uveliko funkcioniše već desetak godina. Vlada te republike je još 1995. godine potpisala ugovor o predstavljanju Crne Gore u SAD s firmom „Preston Gejts Elis i Ruvelas Mids“ iz Sijetla, koja u Vašingtonu ima ogranak koji se bavi lobiranjem. Zatim je, prema podacima koji su takođe dostupni na internetu, Vlada Crne Gore potpisala još jedan ugovor, februara 2001, sa američkom lobističkom firmom „Verner, Lipfer, Bernard, Mekfirson i Hend“ (skraćeno „Verner Lipfer“), čiji je lider bivši američki senator Robert – Bob Dol. Za godinu dana, Dolu je iz Podgorice poslato 120.000 dolara.
Kasnije se broj promotera koji rade za Crnu Goru povećao, neke firme je angažovalo ministarstvo inostranih poslove te republike, neke vlada, a neke Republika Crna Gora, kako je navedeno u registrima pri američkom ministarstvu pravde. Svima je zajedničko da je trebalo da rade na promociji nezavisne Crne Gore i na afirmisanju političkih odnosa Vašingtona i Podgorice. Zanimljivo je da su lobisti prvu posetu Mila đukanovića Vašingtonu reklamirali kao dolazak čoveka „koji mrzi Srbe i Miloševića“.
Glas opozicije
Opoziciona Srpska narodna stranka iz Podgorice saopštila je nedavno da je Abramof bio jedan od glavnih lobista za crnogorsku nezavisnost i da je dobio 90.000 evra od vlade kako bi lobirao za „kvazidržavni projekat i zaštitu imuniteta crnogorskog premijera Mila đukanovića“.
Počeci lobiranja u američkoj administraciji za račun Crne Gore vezuju se za Ratka Kneževića i vreme dok je on bio šef crnogorske Trgovinske misije u Vašingtonu. Demokratska partija socijalista Mila đukanovića angažovala ga je 1995. godine na otvaranju vrata Crne Gore prema zapadnom svetu. Prisećajući se tog vremena, Knežević je jednom srpskom nedeljniku svojevremeno rekao:
„Koliko sam u tome bio uspešan, najbolje pokazuje činjenica da je 1995, kada sam došao u Vašington, Crna Gora za Amerikance bila vrsta cigara, planina u Latinskoj Americi, provincija u Italiji, a oni malo bolje informisani govorili su da je to srpsko vojvodstvo kome uopšte nije potrebno predstavništvo u Americi. Samo tri godine nakon toga Crna Gora je, pored Izraela, postala najveći primalac američke direktne finansijske pomoći u odnosu na broj stanovnika.“ U firmi „Preston Gejts Elis i Ruvelas Mids“ za Crnu Goru bio je zadužen lobista DŽek Abramof. Međutim, početkom ove godine, otkrivanjem „lobigejta“(korupcijskeafere u SAD), Abramof je postao ključna ličnost afere s podmićivanjem američkih zakonodavaca, koja potresa državnu administraciju SAD i zbog koje se vodi federalna istraga.
Abramof, koji je započeo karijeru lobiranjem za Crnu Goru i neka indijanska plemena u američkom Kongresu, umešan je u krivična dela vezana za podmićivanja funkcionera i kupovinu uticajnih kongresmena.
U zatvor tri decenije?
Abramof se tereti i za podmićivanje više od 20 članova američkog Kongresa. Mogao bi da dobije maksimalno 30 godina zatvora, ali bi kazna mogla da bude smanjena u zavisnosti od stepena saradnje sa istražnim sudijama.
On je u lobističkoj firmi „Preston Gejts Elis“ radio od 1994. do 2000. godine. Pred federalnim sudijom u Vašingtonu zimus je priznao, kako prenose američki mediji, da je „javnim zvaničnicima nudio razne vrednosti u zamenu za uticaj, podršku i usvajanje zakona“.
U saopštenju vladinog biroa navedeno je da se, „kada je reč o spekulacijama u vezi s podacima i ličnostima o kojima se vodi istraga u okviru ‘afere lobigejt’ „radi o američkoj federalnoj istrazi koja je u toku“.
„Preston Gejts Elis“ za sada odbija svaku odgovornost za ponašanje DŽeka Abramofa, koji je u priznanju naveo da nije samo on podmićivao američke političare, već da su to činili i drugi zaposleni.
Vlada Crne Gore došla do DŽeka Abramofa preko poznatog lobiste DŽulijusa Kaplana, koji je bio pretpostavljeni Abramofu. Vlada iz Podgorice imala je polovinom devedesetih ugovor sa Kaplanom. On je za 90.000 dolara angažovao Abramofa, koji je u to vreme na imidžu Podgorice radio zajedno sa Dejvidom Safavijanom, bivšim šefom službe za nabavke u Beloj kući. Obojica su tada bili početnici u Kaplanovoj lobističkoj firmi „Preston Gejts Elis“. Saradnja s Podgoricom nastavljena je i 1999. godine. Crnogorska vlada tada je saopštila da ima ugovor s ovom firmom, čiji je zadatak bio da „osmisli propagandu i napravi novi crnogorski identitet, drugačiji od identiteta srpskog naroda“.
Abramof je uspeo da u Vašingtonu stvori pozitivnu sliku o vladavini Mila đukanovića, a novembra 1996. organizovao je posetu Podgorici republikanca Roberta Neja, kongresmena iz Ohaja. Istovremeno, na inicijativu Abramofa, osmočlana delegacija iz Fondacije nacionalnog kokusa za bezbednost SAD pratila je tadašnje crnogorske izbore i napravila veoma povoljan izveštaj u korist podgoričkih vlasti.
Kasnije se ispostavilo da je kongresmen Nej dobijao darove i prihvatao usluge Abramofa, a sumnja se, kako pišu američki mediji, da se zauzvrat zalagao za zakone i odluke povoljne po klijente DŽeka Abramofa.
