Pitanje lobiranja, odnosno nastojanja da se utiče na političare radi postizanja određenog cilja, predmet je brojnih debata u SAD naročito posle nedavnog korupcijskog skandala u koji su, kako se veruje, umešani i neki članovi Kongresa. Zato je američka državna administracija najavila da će se pozabaviti reformom zakona koji regulišu profesionalno lobiranje. Iako je pravo lobiranja zaštićeno prvim amandmanom američkog ustava, koji štiti slobodu govora i veroispovesti – predloženim reformama zahteva se blagovremeno objavljivanje podataka o kontaktima lobista sa vladinim funkcionerima, zabrana putovanja kongresmenima koja su platili lobisti i produžavanje roka posle kojeg bivši članovi Kongresa mogu i sami da postanu lobisti.
Kongresu SAD je od početka ove godine podneto više predloga članova republikanske i demokratske stranke, kako bi se ubuduće sprečili ekscesi poput najnovijeg skandala. Reč je o „Lobigejtu“- skandalu vezanom za donedavno moćnog lobistu DŽeka Abramofa. On je pred federalnim sudijom zimus priznao da je kriv po optužbama za finansijske malverzacije, kao i za podmićivanje zakonodavaca i vladinih funkcionera, a u korist svojih klijenata.
Nakon otkrivanja afere, predsednik nevladine organizacije „Democracy 22“ Fred Verthajmer je, kako se može videti na Internetu, rekao da ovakvi skandali s vremena na vreme izbijaju u Americi.
– Kada se to desi, veoma je važno da ljudi odgovaraju i da se usvoje novi propisi kako bi se takve pojave sprečile. Kada to uradimo, problemi su pod kontrolom. Međutim, ciklus zatim ponovo počinje. LJudi pokušavaju da ostvare uticaj i da vide dokle mogu da idu – pojasnio je Verthajmer.
Moć Interneta
Razvojem nauke usavršavaju se i tehnike lobiranja. Savremeno internet lobiranje je poces slanja poruka raznih političkih i drugih organizacija populaciji koja se podstiče da direktno kontaktira sa donosiocima zakona putem nekog od servisa Interneta.
„Capitol Advantage LLC““ prva je i najveća svetska „Internet lobbying““ firma sa godišnjim
prihodom od 10 miliona američkih dolara i 70 zaposlenih ljudi. Postoji od 1991. godine na Internetu, vlasništvo je Roberta Hansana. Već 1993. godine firma je donosila preko milion dolara zarade godišnje prodajom direktorijuma e-mail adresa američkih kongresmena. Robert Hansan je pionir tržišta sajber lobiranja i konkurenti se slažu u tome da je njegova firma oblikovala ovo tržište u poslednjih 15 godina. Primer firme „Capitol Advantage LLC“ predstavlja ilustraciju ozbiljnosti lobiranja na Internetu, i sa aspekta prihoda, i sa aspekta uticaja koji se može ostvariti na političare.
Prema istraživanju kompanije „Pew Research Center“ iz novembra 2004. g. 18 odsto punoletnih gradana SAD koristi Internet kao osnovni izvor informisanja o izbornoj kampanji za predsednika SAD, u poređenju sa tri procenta građana iz 1996, dok je u isto vreme korišćenje časopisa opalo sa 60 odsto iz 1996. na 34 odsto 2004. godine.
Aleks Not iz američke nevladine neprofitne organizacije „Centar za integritet javnosti“, koja istražuje pitanja državne politike SAD, napominje da bi zahtevi o objavljivanju detaljnijih informacija o kontaktima sa lobistima znatno unapredili veb stranicu na Internetu, koju je postavila njegova organizacija radi kvalitetnijeg nadzora nad lobistima.
Veb sajt čija je adresa www.publicintegrity.org,, sadrži informacije o stranim organizacijama i kompanijama – od Albanije do Zimbabvea, koje su lobirale američku vladu. Tako je, kako se može videti, Savet za razvoj trgovine, sa sedištem u Hongkongu, platio pet lobističkih firmi u SAD sa više od pet miliona dolara za šest godina. Jednu od tih firmi angažovale su i 44 druge kompanije, od ameriških farmaceutskih kompanija, do lige profesionalnog američkog fudbala.
– Na primer, kompanija Lokid Martin je od 1998. godine potrošila 54 miliona dolara na lobiranje. U međuvremenu, ta firma je od Sekretarijata za odbranu, između 1998. i 2003. godinedobila ugovore u vrednosti od 94 milijarde dolara – od čega su 74 odsto bili poslovi bez nadmetanja. Prema tome, u odnosu na profit uložena su neznatna sredstva – pojasnio je Not.
Mada je pažnja medija od početka ove godine, izbijanjem „Lobigejt“ afere u Vašingtonu, više fokusirana na korumpirane američke lobiste i političare u sferi domaćih interesa, Centar za integritet javnosti iz SAD, navodi da je lobiranje za strane zemlje takođe problem. Aleks Not napominje da je pomenuti Centar utvrdio da je od 1998. godine gotovo 100 zemalja dalo na lobiranje u Vašingtonu više od 620 miliona dolara. Not dalje kaže da najveći deo novca stranih kompanija koje lobiraju kod Vlade SAD, dolazi iz drugih razvijenih zemalja sveta.
Profesor finansija sa univerziteta u Bafalu Majkl Rozef veruje da je prirodno da strane kompanije i vlade žele da lobiraju u Vašingtonu, kako bi promovisale svoje ekonomske i političke interese ili pokušale da utiču na politiku SAD. Otuda se i ulica Kej u centru Vašingtona neformalno naziva četvrtom granom vlasti u Americi pošto su u njoj sedišta najuticajnijih lobističkih firmi. Iznajmljivanje prostorija je skupo, a lobisti su dobro plaćeni. NJihove zarade čine samo deo od ukupno oko dve milijarde dolara koliko se smatra da lobističke firme obrnu u toku jedne godine.
