Već prvih meseci građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, većina pisanih i elektronskih zapadnih medija stavila se na njihovu stranu zahvaljujući lobistima koje su angažovali separatistički lideri iz te dve bivše jugoslovenske republike. Brojne reportaže nisu bile utisci novinara i zapisi sa mesta događaja, već delo unajmljenih pablik rilejšens kompanija. Ratom na Balkanu prva je počela da se bavi agencija „Ruder i Fin“, čiji su klijenti bile vlade Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i kosovski Albanci. Prema izveštaju Ministarstva pravde SAD, kako se može videti na Internetu, agencija je dobijala mesečno minimum 10.000 dolara za svoje usluge. Međutim, list „PR O Dvajer“ koji se bavi problemom lobiranja u SAD, objavio je da je za prvih šest meseci 1993. godine „Ruder i Finu“ uplaćeno 320.000 dolara, od čega su kosovski Albanci platili 230.000, a ostalo Hrvati i Bosanci. Bosna je potom od juna do kraja novembra 1992. platila još 82.648 dolara. To je „Ruder i Fin“ više nego opravdao svojim radom, pisalo je u tada „Atlanta žournal i konstitucion“ u tekstu „Tajno oružje: Američke PR firme prodaju Srbe kao loše momke“.
U intervjuu koji je DŽejms Harf 1993. godine dao francuskom novinaru Žaku Merlinou, šef „Rudera i Fina“ objasnio je kako su on i njegovi saradnici kovali sliku balkanskih ratova i imidž Srba, te tako uspeli da okrenu svetsko javno mnjenje protiv srpskog naroda. Tragična bosanska saga o koncentracionim logorima koje Srbi otvaraju u Bosni priča je koju je, prema sopstvenim rečima, sam sebi zadao i majstorski odradio između 2. i 5. avgusta 1992 DŽejms Harf, direktor „Ruder i Fina“.
– Angažovali smo tri važne jevrejske organizacije: Američko-jevrejski kongres, Američko-jevrejski komitet i Američko-jevrejsku ligu protiv kleveta. Predložili smo im da objave prilog u „NJujork tajmsu“ i da organizuju protestni skup pred zgradom na Ist riveru (OUN). Blef je potpuno uspeo i jevrejske organizacije su ušle na stranu muslimana. Tako smo uspeli da u javnom mnjenju stvorimo sliku znaka jednakosti između Srba i nacista. Izjednačavanje Srba sa nacistima bilo je složen posao koji smo mi pojednostavili pričom o dobrim i zlim momcima. Uspeli smo, jer smo gađali pravo u metu, jevrejsku publiku. Odmah je nastupila osetna promena jezičkog registra u medijima, uz upotrebu izraza sa veoma jakim emotivnim nabojem, kao što su etnička čišćenja, koncentracioni logori itd, što je sve prizivalo u svest poređenje sa nacističkom Nemačkom, gasnim komorama i Aušvicom. Pogodili smo pravo u metu – ispričao je Harf.
Govoreći o strategiji rada „Ruder i Fina“, Harf je naglasio da je osnovna strategija bila da se poruci i protoku vesti dodaju jačina i brzina.
– Pod jačinom podrazumevam da se skrene pažnja na ta pitanja, na represiju i etničko čišćenje koje je bilo u toku. To je značilo da se zadobije veća pažnja medija, uticajnih političara u Americi, hrvatsko-američke dijaspore, bosansko-američke i albansko-američke. I pažnja informativnih medija takođe, jer mnogi od njih, naravno, kao i drugi Amerikanci, nisu imali pojma šta se dešava u tom kraju sveta. Pokrivali su i druge teme. Uspostavili smo sofisticiran aparat za sakupljanje vesti s fronta, o onome što se dešava u Bosni i Hrvatskoj. Onda je sve to trebalo svesti na formu koju bi razumeli Amerikanci – objašnjavao je Harf.
Posle izvesnog vremena Harf se za javnost ućutao, jer je, kako se tad tumačilo, shvatio da je prekršio jedno od najvažnijih pravila svoje lobi profesije – da ostane u pozadini događaja, budući da se uspešan pablik rilejšens određuje po tome koliko je uspeo da učini da izmanipulisani ne primećuju da su izmanipulisani.
„Ruder i Fin“ se naradio
Od juna do decembra 1992, prema pisanju „Atlanta žournal i konstitucion“ Ruder i Fin je za bosanske Muslimane organizovao više od 30 intervjua sa vodećim američkim novinama i podelio 13 izjava za štampu, 37 faks izveštaja o trenutnom stanju, 17 zvaničnih pisama i osam zvaničnih izjava. Ova kuća je organizovala sastanke bosanskih funkcionera sa kandidatom za potpredsednika SAD Alom Gorom, v. d. državnog sekretara Lorensom Iglbergerom, kao i sa 10 uticajnih senatora, uključujući lidera Demokratske stranke u Senatu DŽordža Mičela i lidera Republikanske stranke u Senatu Roberta Dola. Firma je takođe zvala telefonom članove Skupštine, 20 puta je zvala članove Senata i preko 80 telefonskih poziva je uputila novinskim kolumnistima, televizijskim voditeljima i drugim novinarima. Osim organizovanja posete bosanskog ministra spoljnih poslova Vašingtonu, službenici firme „Ruder i Fin“ savetovali su bosansku delegaciju na pet međunarodnih konferencija.
