Prvi ugovor kojim je definisano profesionalno lobiranje u korist kosovskih Albanaca potpisao je poeetkom 1993. godine Ibrahim Rugova tokom posete Zagrebu. Ree je o ameriekoj pablik rilejšens agenciji „Ruder i Fin“. Svojevremeno su neki vašingtonski mediji tvrdili da je poslednje decenije 20. veka ovoj, danas bivšoj, promoterskoj firmi iz albanske kase, i to mahom dijasporske, isplaaeno više od 1.200.000 dolara. Istovremeno, govorilo se da su Albanci spremni da u lobiranje za nezavisnost Kosmeta ulože još 10 do 15 miliona dolara. A prema nekim informacijama, u albanski lobi, koji u SAD funkcioniše 20 godina, upumpano je izme?u 500 i 700 miliona dolara. Nezvanieno se procenjuje da se taj iznos množi eak i sa brojem tri.
„Ruder i Fin“ su 1997. godine izašli iz biznisa, a njihovo mesto zauzele su druge kompanije, shvativši da je ovo posao koji donosi veliki profit. Izme?u ostalih, albanski lobista je, prema onome što zastupa, i osnivae Me?unarodne krizne grupe Morton Abramovic. Tako?e, po nekim navodima, u SAD je poslednjih nekoliko godina u toku sukob grekog i albanskog lobija, pošto albanski radi i na interesima Albanaca na severu Greke.
– Albanski lobi u SAD aktivan je dve decenije i organizovan u nekoliko mreža i podmreža, koje se uzdižu kao piramida, na eijem vrhu se nalazi Centar za strateške i internacionalne studije kao vodeaa institucija. NJen direktor je Janus Bugajski. Pored ove ustanove, albanski lobi vode još dve lobi firme: „DŽeferson internacional“ i Vašingtonska grupa, koja se predstavlja kao „zvanieni lobista za državu Kosovo“ – isprieao je svojevremeno Miroslav – Majkl ?or?evia, jedan od osnivaea Kongresa srpskog ujedinjenja sa sedištem u Kaliforniji.
Druge dve važne i vrlo aktivne lobi organizcije su Alijansa za Novo Kosovo i Albansko-amerieka civilna liga, u kojima albanske interese zastupaju Rieard Holbruk, general Vesli Klark i bivši amerieki kongresmen DŽozef Diogardi.
– U me?uvremenu ljudi pokojnog dr Ibrahima Rugove, ali i ljudi Mila ?ukanoviaa iz SAD su za potrebe agitovanja za nezavisni Kosmet i nezavisnu Crnu Goru angažovali lobi firmu „Alston end Bird“. Glavni saradnik ovog albanskog i crnogorskog lobija je, opet, bivši senator Bob Dol. Ovo je, me?utim, samo delia albanske lobistieke mreže u Americi, koja danonoano radi za nezavisni Kosmet, a protiv Srba i Srbije. Jer, dok mi diskutujemo da li nam treba vatrogasno crevo i voda ili ne, kuaa nam gori i gori! Zato je jasno zašto Srbi imaju loš imidž u SAD i u svetu. I što je još gore, zato gubimo moguanost da makar iskažemo našu pozitivnu energiju, naš bunt, što bi svet razumeo – isprieao je ?or?evia.
Mada su završne diplomatske „bitke“ za status Kosova i Metohije upravo u toku, Srbija još nije, barem da se to javno zna, angažovala nijednu lobistieku firmu u Vašingtonu da zastupa njene interese. Neki amerieki analitieari, me?u njima i oni iz srpske dijaspore, upozoravaju da je Srbija isuviše naivna kada misli da ae se problem sam od sebe rešiti u njenu korist samo zato što je posle petooktobarskih promena 2000. dobila izvesnu naklonost amerieke administracije. Tvrdu barijeru za srpski interes u SAD predstavlja Kongres, bez obzira na postojanje amerieko-srpskog kokusa u tom državnom telu, gde se odluke i donose. Jer, tu se uticaj albanskog lobija, koji teži proglašenju nezavisnosti južne srpske pokrajine, meri astronomskim dolarskim sumama, koje vea više od 20 godina najveaim delom izdvaja i za lobiranje troši albanska dijaspora iz SAD i celog sveta.
Svojevremeno, odgovarajuai na pitanje zašto Srbija, i pored svih iskustava iz poslednje decenije 20. veka, nema svoju grupu za pritiske u centrima moai, Goran Svilanovia je, dok je bio šef diplomatije SRJ, rekao: „Pitate me da li postoji srpski lobi? Uzvratiau pitanjem – da li znate nekog Srbina iz dijaspore koji je uložio u zastupanje srpskih interesa nekoliko hiljada evra? Da vidimo koje pozicije u ameriekom Kongresu zauzimaju oni koji se nazivaju srpskim lobistima. Ako govorimo o nekom ko je u to uložio milion dolara, govorimo o ozbiljnom lobisti. Tako?e, ako govorimo o senatoru ili kongresmenu, guverneru, onda govorimo o pravoj osobi. Osim Roda Blagojeviaa, guvernera Ilinoisa, i DŽordža Vojinoviaa, senatora, druge ne znam. Ne poznajem one koji bi bili spremni da poput Amerikanaca albanskog porekla odvajaju zamašne svote dolara za interese matice. Ne želim da govorim o navodnim srpskim lobistima, o ljudima koji žele da ostvare veai uticaj u Srbiji nego što ga imaju u Americi“.
Sutra:
Ne postoji srpski lobi
Predrag Simia, ekspert za me?unarodne odnose, svojevremeno je za neke beogradske medije, kako se može videti na Internetu, potvrdio da ne postoji srpski lobi u Americi.
– SCG nema definisanu platformu o lobiranju niti izdvojena sredstva u budžetima za takav posao. Ali, einjenica je i to da lobisti ne mogu da presude u donošenju odluka u Kongresu. Mogu samo da ubrzaju ili uspore donošenje odluke – rekao je Simia.
