У њивама око термоелектране Костолац почело откопавање моћних зидина око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град.
Виминацијум; фото: Википедија
Археолози Виминацијума су у њивама око термоелектране Костолац почели откопавање моћних зидина римског легијског логора око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град који је израстао у престоницу провинције Горње Мезије. Ископавања су почела после детаљног снимања терена георадаром и утврђивања простирања зидина утврђења у коме су једно време боравиле две легије, односно 12.000 -14.000 војника.
– Начин градње зидова, као и величина и обрада масивних блокова квадера су запањујући – каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац археолошког пројекта Виминацијум. – Намера нам је да откријемо цео легијски логор до следеће године, кад ће у Виминацијуму бити одржан скуп најеминентнијих археолога света.
Виминацијум, легионарски логор; фото: Википедија
Зидове логора је окруживао простран и врло дубок одбрамбени јарак испуњен водом, па се у утврђење могло ући само преко моста који се лако бранио. Мост је откопан и реконструисан, али не и велика капија легијског логора која је срушена у хунској најезди. Ипак, њен изглед је сачуван на рељефу Трајановог стуба у Риму, где је представљен император који из Виминацијума креће у победоносни поход на Дакију.
Б. Субашић
Извор: Вечерње Новости
