Dizajnera ne čine uspešnim javne ličnosti koje ga nose, smatra srpski kreator koji se proslavio saradnjom sa Lejdi Gagom
Prošlo je samo tri godine otkako je Marko Mitanovski debitovao diplomskom kolekcijom na Beogradskoj nedelji mode, a već sprema drugu reviju za London. U međuvremenu se upisao na listu dizajnera koji su radili za Lejdi Gagu, za nemačko tržište je kreirao specijalne haljine za Oktobarfest i uvršćen je u grupu najboljih mladih dizajnera iz celog sveta u knjizi Novi na pisti, koja je upravo objavljena u SAD.
Mladi Lazarevčanin koji živi i radi na relaciji London–Beograd trenutno se odmara i priprema novu kolekciju koju će prikazati u februaru u britanskoj prestonici.
Šta spremate za London?
Ne bih smeo da zalazim u detalje, jer bi to trebalo da bude tajna do februara. Zanimljivo je da ću sarađivati sa umetnicima iz Beograda koji nisu modni dizajneri, već primenjeni umetnici.
Otkrijte nam bar neki detalj…
Kostimi će biti razrađeniji u skulpturalnom smislu. Ako je do sada bila skulptura, biće još naglašenija. Koristićemo nove tehnologije izrade materijala. Oni neće biti tkani, već dobijeni određenom tehnološkom metodom.
To onda opet nije moda za svaki dan?
Važno je da ostanem dosledan sebi dokle god mogu i dok mi okolnosti to dozvoljavaju. London je u tom pogledu veoma zahvalan. On dozvoljava alternativniji pristup modi. Više je okrenut umetničkom pristupu nego industriji. Tamo takvi modeli mogu da se nose po klubovima i u krajnjoj liniji na ulici.
Relativno rano ste doživeli da Vaše modele bira planetarna zvezda poput Lejdi Gage? Kako sada vidite svoju dalju karijeru?
Mislim da dizajnera ne čine uspešnim javne ličnosti koje ga nose. To nije potvrda nečijeg talenta. Svakako ide u prilog promociji brenda i naravno jako je važno za kasnije pozicioniranje dizajnera, ali ne mislim da su drugi manje bitni ako ne sarađuju sa poznatima. Tu je važan i faktor sreće. Kad razmišljam o svojim daljim planovima ne razmišljam o javnim ličnostima, već o ljudima iz modnog biznisa koji su u tim okvirima uticajni. Pre svega me zadovoljava ako njihove kriterijume ispunim.
Kako je došlo do mogućnosti da radite haljine u stilu nemačke nacionalne nošnje?
Nemački brend Grandl me je zamolio da za Oktobarfest uradim adaptaciju tradicionalne dirndl haljine. Napravio sam 12 modela u sopstvenoj interpretaciji. To je bio obiman posao koji je trajao cele godine.
Izgledaju veoma ekskluzivno. Jesu li skupe?
Visoke su cene, ali takva je radnja. Prodaju se u njihovoj najpoznatijoj radnji u Štutgartu pored modela Dolče i Gabana, Ana Sui, Di Skverd i ostalih. To nije klasična dirndl haljina, već verzija visoke mode koja zahteva određene materijale i skuplju izradu. Shodno tome su i cene.
Gde Nemice nose takve haljine?
Prvenstveno za Oktobarfest, mada sam ih modifikovao tako da mogu da se nose i mimo festivala piva.
