Nova godina za srpsku privredu pocela je uobicajeno loše u januaru. Kad je o industrijskoj proizvodnji rec cak i lošije nego što smo navikli u zimskoj sezoni“ padom od 21 odsto u odnosu na decembar. Istina, izuzmu li se sezonski uticaji smanjenje se svodi na troprocentno.
Medutim, najnovije analize statistickih pokazatelja, upakovane u prvi ovogodišnji broj „Srpskog ekonomskog dijagrama“, ipak zvuce upozoravajuce. Pad proizvodnje zabeležen je u svim sektorima (najviše 27,9 odsto u preradivackoj industriji) i svim granama (ucinak proizvodaca sredstava rada cak je prepolovljen). Proizvodnja je smanjena u 20 industrijskih oblasti koje u ukupnoj produkciji ucestvuju sa 78 odsto, cak i kod elektricne energije, a povecana u sedam, najviše kod osnovnih metala“ za trecinu, zatim koksa i derivata nafte i nameštaja. To je povuklo i smanjenje zaliha za desetinu.
Bolje u saobracaju i turizmu
Na težak oporavak domace industrije ukazuje i podatak da industrijska proizvodnja ucestvuje sa oko 35 odsto u stvaranju domaceg proizvoda i da je uprkos prošlogodišnjem povecanju 1,7 odsto još ispod polovine (43,2 odsto) ostvarene u 1990. godini, a da je iskorišcenost kapaciteta u vecini preradivackih grana još na trecini instalisanih.
Uz zabrinjavajuci pad gradevinskih aktivnosti, 7,4 odsto u odnosu na 2001. godinu, da domaca privreda pokazuje i neke pozitivne signale ukazuje pomak u sektoru saobracaja. Posebno u teretnom koji je zabeležio rast fizickog obima usluga za gotovo 11 odsto. I turizmu je krenulo nabolje “ prošla godina donela je 2,2 miliona, odnosno cetiri odsto više turista.
Ono što zaista može da bude dobar signal, iako je realni nivo investicija jedva iznad petine onog sa pocetka prošle decenije, jeste lane zabeleženi rast isplata sa racuna domacih investitora, koje su nominalno vece 114,2, a realno za oko 75 odsto, ukazao je direktor Zavoda Edvard Jakopin.
Izuzme li se zaista veliki rizik, koji sa sobom vuce ogroman srpski spoljnotrgovinski deficit, koji je u prošloj godini porastao za gotovo 40 odsto, premašivši 3,5 milijardi dolara i cinjenica da vrednost nabavki iz inostranstva i dalje neumorno raste (31,8 odsto), zbirni pokazatelji ukazuju i na lagano i istina sporo budenje izvoznika. Srpska privreda prošle godine izvezla je robu vrednu dve milijarde dolara, postigavši za 20,6 odsto bolji rezultat nego u prethodnoj.
Enormni uvoz kafe, caja i zacina
Obraz su osvetlali proizvodaci iz agrarnog kompleksa, ciji izvoz nadmašuje uvoz za 18,1 odsto, odnosno za 73,2 miliona dolara. Suficit u razmeni žitarica, voca i povrca i konditorskih proizvoda kompenzirao je uvoz stocne hrane, poljoprivrednih proizvoda koji se koriste kao inputi u preradivackoj industriji i enormni uvoz kafe, caja i zacina. I uvoz pica i duvana višestruko nadmašuje našu ponudu, pri cemu je deficit na ovom polju dostigao 53,7 miliona dolara. Od ukupnog uvoza koji se nekako zaustavio na 5,6 milijardi dolara, na energetske sirovine i gorivo otpada 16,1 odsto.
Posmatrano regionalno, najveci deficit registrovan je u razmeni sa razvijenim zemljama “ 1,918 milijardi dolara (uprkos povecanju izvoza u zemlju EU za 13 odsto), zatim sa zemljama u tranziciji (1,365 milijardi dolara), dok je deficit sa zemljama u razvoju iznosio 255 miliona dolara.
Analiza strucnjaka Zavoda za razvoj ukazuje i da se dominantan deo spoljnotrgovinske aktivnosti u prethodnim godinama (81,7) realizovao kroz kupoprodajne aranžmane. Poslovi oplemenjivanja angažovali su 19 procenata izvoza i 5,8 odsto uvoza, a na kompenzacione poslove odnosi se 2,2 odsto robnog prometa.
