Jeste li se srodili sa prirodom?
Teško da igde na svetu postoji biljka zastupljenija u prirodnim preparatima za lečenje i prevenciju srčanih oboljenja od gloga, koji se u našem podnevlju uspešno uzgaja, malo teže bere a vredi kao suvo zlato.
Priroda je veličanstvena i u svakom trenutku me oduševljava, leči, hrani, nadahnjuje. Ja sam naučila da živim u prirodi, sa prirodom, za prirodu. Jednostavno sam se srodila sa njom. Osluškujem njene vibracije kroz treptaj lista, žubor vode, prvu kišnu kap ili Une slap. Ne marim ni kada njeni plodovi malo bockaju, žare, gebuckaju, jer je ono lepo u njoj daleko veće od te neugodnosti. Tako je sa glogom.
Cela biljna apoteka
Glog je biljka koja pleni svojom lepotom, ali je nije lako brati, ni cvet ni plod gloga. Glog – Crataegus oxyacanta L. – Rosaceae, crveni glog, je vrlo razgranat, trnovit otporan grm ili onisko drvo koje može narasti 3 do 4 metra visoko. Listovi su mu podeljeni u 3 – 5 režnjeva, po obodu testerasti. Cvetovi su beli, ređe ružičasti, mirisni, skupljeni u cvasti slične štitu. Svaki cvet je pravilno građen i posut mnoštvom prašnika crvene boje. Cveta u maju. Plod je crvene boje, mesnat, prijatnog ukusa, sa jednom do tri semenke.
Glog raste svuda, posebno na ogoljenim, suvim, kamenitim mestima. Ponegde se gaji i kao živa ograda. Cvet se bere kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, što pažljivije, po suvom i sunčanom vremenu, i što pre suši u što tanjem sloju, u hladu, na promaji, bez prevrtanja. Prijatan miris svežih cvetova sušenjem se gubi. Za lek se takođe bere i mlad list gloga, koji se isto tako pažljivo suši, a plod se bere kad sazri. U lekovite svrhe se koristi: cvast, list, cvasti s lišćem i zreo plod.
Melem za najvažniji mišić
Zbog svog bogatog hemijskog sastava, list i cvet su vrlo rado korišćen lek za umirenje, protiv nesanice, arterioskleroze, kod gušenja (zaduhe), za snižavanje visokog krvnog pritiska (širi krvne sudove), kao srčani sedativ, regulaciju srčanog tonusa (snižava brzina pulsa, jača energiju srca, utiče na smanjenje edema ). Smanjuje tonus i pokretanje materice i creva. Upotrebljava se kod tegoba u klimakterijumu, takođe se koristi i kod gihta.
U listu i cvetu gloga ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenina i drugih purinskih derivata, sitosterola, holina, acetil- holina, aromatskih amino-kiselina, tanina i drugih sastojaka. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori alkaloida sličnih berberinu.
Protiv aritmije
Uzimati 3 do 5 puta dnevno po 15 kapi tinkture (20 gr na 100 gr alkohola), od cveta i lista ili 5 kapi tinkture (20 gr na 100 gr alkohola) od zdrobljenih gloginja. Takođe se može spremiti čaj od lista i cveta: 2 kašike lista i cveta gloga se prelije sa 400gr kipuće vode, ostavi poklopljeno 2 sata, procedi i pije izjutra i naveče po šolju pre jela.
Protiv ateroskleroze i povišenog pritiska
Uzeti po 2 kašike lista i cveta gloga, kukuruzne svile, jagode, resnika, hajdučice, koprive, kantariona, i rastavića, dodati kašiku ploda gloga, sve dobro izmešati, pa 3 kašike mešavine preliti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, procediti i piti u toku dana što češće po malo.
Obavezan oprez!
Dužom svakodnevnom upotrebom, glog može izazvati nepodnošljivost i trovanje. Treba ga trošiti 5 do 7 dana, potom napraviti 2-3 dana pauzu, pa nastaviti.
