U otvorenom pismu srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, koje prenosi sarajevska agencija Patrija, one takođe navode da nikada „neće dozvoliti da im neko ukrade taj dan“, kao što je to bio slučaj 2015.
U pismu se ne navodi da se 2015. Vučić odazvao pozivu da prisustvuje komemoraciji srebreničkim žrtvama, i da je tom prilikom brutalno napadnut, za šta niko do sada nije odgovarao.
„Majke Srebrenice“ inače u pismu tvrde da odluka o tome ko je nepoželjan nije odluka ni načelnika Ćamila Durakovića, ni bošnjačkog člana u Predsedništvu BiH Bakira Izetbegovića, već njihova.
„Mi, ‘Majke Srebrenice’, poručujemo srbijanskim vlastima: Svako ko negira genocid u Srebrenici nepoželjan je u Potočarima 11. jula. To je naša odluka i niko se nema pravo u to mešati“, navodi se u pismu, čiji faksimil je objavio i sarajevski portal 24 sata.
Srebreničke majke, međutim, ni jednom jedinom rečju ne pominju da je premijer Vučić prošle godine u Memorijalnom centru brutalno napadnut, a da inspiratori i izvršioci tog napada do danas nisu identifikovani.
One srpskom premijeru poručuju da ta odluka nije politička i da su „zgrožene neprimerenim izjavama“ pojedinih srpskih političara ovih dana.
„Mi, majke, podržavamo našeg načelnika i potpisujemo svaku njegovu reč. Odluka o tome da na komemoraciji 11. jula nisu poželjni oni koji negiraju sudskim presudama utvrđene činjenice o genocidu nije njegova, već je donesena na naš izričit zahtev na sednici Organizacionog odbora, nakon 20 godina trulih kompromisa koji su kulminirali prošle godine. Taj 11. juli 2015. godine je trebalo da bude naš dan, a vi ste ga nama ukrali. Nikad više nećemo dopustiti da se prošla godina ponovi“, navodi se u pismu.
Za njih je, navode, 11. jul sveti dan i najmanje što mogu da očekuju, pa i od srpskih političara, jeste poštovanje njihovog prava da ga obeleže u društvu koje se ne boji istine.
„Pokušavale smo vam pružiti ruku, poverovale smo u vaše dobre namere, a Aleksandru Vučiću smo na rever čak stavile i cvet Srebrenice“, navodi se i dodaje da je ovih dana na videlo izašla sva, kako kažu, neiskrenost.
Konstatuju da je Duraković premijeru Vučiću valjao samo dok, kako kažu, nije zatražio da konačno, nakon svih „naših ustupaka, nazovete stvari njihovim pravim imenom“.
„Bošnjake ste smatrali prijateljima sve dok se nisu pobunili protiv vaših laži: danas tražite prekid komunikacije. Govorili ste da želite dobrosusedske odnose: danas bez imalo srama izražavate čuđenje da vašim parama niste uspeli kupiti našu naklonost. Da li zaista mislite da život naše dece ima cenu? Da li mislite da ćemo ikada prodati istinu o genocidu? Da li mislite da ćemo ikada zaboraviti?“, navode žene Srebrenice.
Za njih je, kažu, neshvatljivo zašto se „negatori genocida toliko grčevito bore za pravo dolaska u Memorijalni centar“.
Pitaju odakle iznenađenje vlasti u Srbiji takvom njihovom odlukom.
„Ako mislite da naše porodice nisu ubijene u genocidu, zašto želite da im se poklonite? Imate li ijedan drugi razlog osim lične promocije i sticanja političkih poena kod međunarodne zajednice?“, navodi se, između ostalog, u pismu kojim su se „Majke Srebrenice“ obratile srpskom premijeru Vučiću.
