Da nije bilo ona tri ogromna ekrana, pogled na binu kongresne dvorane Centra „Sava“ 7. juna skoro da bi nagoveštavao popodnevnu atmosferu kakvog londonskog kluba s kraja prošlog veka. Diskretno osvetljenje podvuceno prijatnom, laganom klavirskom melodijom delovalo je kao odlican sedativ na skoro tri hiljade predstavnika informaticke Srbije koji su nestrpljivo ocekivali pocetak glavnog dela „Sinergije“, konferencije koja ce i zvanicno obeležiti verovatno najveci dogadaj u dosadašnjoj digitalnoj istoriji Jugoslavije… Odjednom, nastupa šok: svetla se gase, iz pozadine nadire preteci zvuk helikoptera i dok reflektori rotiraju „Microsoftov“ logo po plafonu, krece Pink Flojd i „Happiest Days of our Lives“. Pola sale je prestalo da diše, druga polovina se priprema za reprizu „Apokalipse danas“ – ali svi osecaju talase Moci i Velicine koji sa bine udaraju direktno u mozak svakog prisutnog pojedinca. Dobro došli na „Sinergiju“.
Iako je po sadržaju glavna konferencija predstavljala samo ceremonijalnu antitežu daleko ozbiljnijem celodnevnom programu predavanja o novim informatickim tehnologijama, najave koje su se odnosile na prisustvo Zorana đindica, premijera Vlade Srbije, te Mišela Lakomba, potpredsednika „Microsofta“ i direktora ove kompanije za Evropu, Afriku i Bliski istok, obezbedile su joj ogroman publicitet u domacoj javnosti, koja je dobrih mesec dana provela u spekulacijama o zvanicnom povratku „Microsofta“ u Jugoslaviju: u kom vidu, i u kojoj meri ce ova kompanija uticati na dogadanja na domacoj IT sceni?
Dan posle konferencije, u medijima je objavljeno potpisivanje Pisma o namerama, dokumenta po kome „Microsoft“ dobija status savetnika Vlade Srbije u oblasti informatickog razvoja zemlje. Pored konsultantske, ova kompanija ce u Srbiji, kako je najavljeno, imati još nekoliko uloga: edukativnu – kroz programe obrazovanja mladog kadra i saradnje sa Univerzitetom, i ekonomsku, koja ce se odraziti kroz zapošljavanje domacih strucnjaka i investicije u domacu privredu. Takode, na konferenciji je dosta vremena posveceno i eGovernmentu – sastavnom delu .Net projekta koji predstavlja srž najsvežije „Microsoftove“ vizije buducnosti – koji se sastoji u potpunoj „elektronifikaciji“ državne administracije. Dakle, nema više papira, nema više cekanja u redovima, kako je to u uvodnom govoru objasnio dr đindic, (verovatno aludirajuci na onih par stotina ljudi koji su pre konferencije pola sata bezuspešno pokušavali da se registruju kao posetioci); od placanja racuna za struju do prijavljivanja promene mesta boravka uskoro cemo sve moci da obavimo iz udobnosti kucne fotelje. Naravno, uz pomoc „Microsofta“.
Buduci da Pismo o namerama definiše dvosmerne odnose, i Vlada Srbije ima odredene obaveze prema „Microsoftu“: po prilicno nejasnom izvodu koji su preneli elektronski mediji, na njoj je da „ucini sve“ kako bi omogucila otvaranje i funkcionisanje predstavništva kompanije u Beogradu, ali i da suzbije softversku pirateriju.
Ko šta ovde dobija? U svoj složenosti trenutne ekonomsko-politicke situacije u zemlji sigurno je da dolazak najvece kompanije na svetu (ukupni prošlogodišnji profit „Microsofta“ iznosi 23 milijarde dolara, što je skoro 2,5 puta više od bruto društvenog proizvoda Jugoslavije) znaci mnogo – kako u pogledu ohrabrivanja drugih potencijalnih investitora, tako i kao veliki politicki poen za vlast; Miroljub Labus, koji je na „Sinergiji“ u ime savezne vlade pozdravio sklapanje dogovora, nije propustio da napomene da se 11. juna ocekuje MMF-ov stendbaj aranžman, te da je „Vlada Jugoslavije dosta ucinila po pitanju rešavanja zatecenih problema“. Toliko o hitovima meseca, a što se tice najavljenih akcija u domenu obrazovanja, investiranja i svega ostalog, konkretizacija je ovog puta izostala – ostavivši javnost da vežba citanje izmedu redova.
„Microsoft“, sa svoje strane, dobija pecatiranu kartu za ulazak na jedno, ako ne bogato, onda sigurno veoma perspektivno tržište. Iako je Jugoslavija, u poredenju sa Hrvatskom i Slovenijom – da ne idemo dalje na Zapad – još daleko od epiteta kompjuterizovane zemlje, stvari se u poslednje vreme ubrzano menjaju. Mladost, znanje i talenat, kojih po obicaju imamo napretek, prvi put u poslednjih desetak godina mogli bi da stave prst na celo pre nego što otplivaju za Kanadu ili Novi Zeland. Uslove za rad (a uz malo srece, i za život) koje bi dobili tamo, uskoro ce imati i ovde – što implicira da je sveža, pametna i jeftina radna snaga još jedna stvar koju ce, pored novca od prodaje licenciranog softvera, „Microsoft“ dobiti u Jugoslaviji.
Trece, možda i najslade, parce gibanice u ustima giganta iz Redmonda jeste pravna regulativa zaštite intelektualne svojine, koju ce Vlada Srbije veoma brzo morati da pocne razmatrati. Naime, Jugoslavija je u poslednjoj deceniji izrasla u jedan od glavnih piratskih cvorova (ako ne i proizvodnih pogona) u Evropi, cijim bi presecanjem „Microsoft“ mogao zadati jak udarac lancu ovog izuzetno profitabilnog biznisa. Posmatrano s tacke korisnika koji, uz par dobrih veza po CD-klubovima, može da nabavi kopiju Windowsa 2000 po ceni nešto nižoj od dve nemacke marke (maloprodajna cena praznog kompakt-diska), ovo zvuci kao veoma zastrašujuca najava.
„,Microsoft, ce se potruditi da korisnicima u Jugoslaviji ukaže na prednosti korišcenja licenciranog softvera“, kaže Goran Radman, regionalni menadžer kompanije, „i tu ne mislim samo na kutiju u kojoj stiže softver“. Naravno, kupovina legalnog programa za sobom nosi stvari na koje teško da biste mogli da racunate iznajmljivanjem diska kod lokalnog pirata: 24-satna tehnicka podrška, updateovi, popust pri kupovini ostalih proizvoda kompanije i slicno – ali, koliko ce ljudi u Jugoslaviji moci da odvoji 500 maraka za operativni sistem? Ako izademo iz okvira operativnog sistema i pratecih programa koje koristi vecina kompjuterske populacije u zemlji (Word, Outlook i slicno), jaz izmedu cene i mogucnosti za njeno placanje biva još drasticniji: sve sa popustom, Amazon.com prodaje Adobe Photoshop 6 za 564, 99 dolara, što je više od 1.100 DM. Hocete da se igrate? OK, nema problema. Quake 3 košta oko 60, Sacrifice isto, dok najnovije igre idu i do 100 maraka… Na osnovu iskustava drugih zemalja, možemo ocekivati da ce cena originalnog softvera ce gotovo sigurno biti približena našoj kupovnoj moci, ali koliko god to približavanje bude bilo, oprostite se od diska za sedamdeset dinara.
Na pitanje šta tacno može da ocekuje prosecan domaci korisnik kompjutera koji, po podacima sa priložene tabele, na svom hard disku drži izmedu hiljadu i tri hiljade maraka neplacenog softvera, gospodin Radman je izjavio da je „sada sve na državi“. Šta to znaci? Teško je poverovati da ce agenti u crnim odelima krenuti od stana do stana i hapsiti nam kompjutere. Pretpostavka po kojoj ce se gnev države sruciti na pirate izgleda mnogo realnije, jer, ako nema pirata, nema ilegalnog softvera, a ako nema ilegalnog, moracemo da kupujemo legalan.
Po jednom scenariju, vlasnicima CD klubova bice ponudeno da se pod povoljnim uslovima transformišu u klasicne distributere softvera, što zaista zvuci kao pristojan kompromis – ako izuzmemo jednu važnu cinjenicu: u Srbiji u ovom trenutku postoji nekoliko hiljada pirata, mnogo više nego što je potrebno distributera. Prateci navedenu teoriju, dolazimo do zakljucka da ce neka selekcija tu morati da se sprovede, i, dalje, do dileme o tacnom kriterijumu te selekcije. Šta ce presuditi? Velicina CD-kluba? Broj mušterija? U situaciji kakva jeste, katanac bi mogao biti sve što ce gro domace piraterije izvuci od dolaska „Microsofta“. Možda ne danas ili za mesec dana, ali…
„Vec sada, mnogi razmišljaju o zatvaranju klubova, jer su cene piratskog softvera toliko pale da se postavlja pitanje ima li smisla uopšte raditi“, kaže Željko đuric, glavni i odgovorni urednik casopisa „Gamer“. „Ipak, pretpostavljam da ce piraterija opstati barem još izvesno vreme, da bi za neke dve-tri godine procenat ilegalnog softvera u odnosu na ukupnu prodaju pao na možda 20 odsto“.
Posle svega, ostaje nam samo da cekamo. „Microsoft“ je tu, uskoro ce mu se pridružiti i druge velike kompanije, a kako ce se njihovo prisustvo odraziti na informaticki život Srbije, uskoro cemo saznati; nedovršenih recenica i slicnih igrarija moderne poslovne komunikacije bilo je u poslednjih nekoliko dana i previše da bismo sa sigurnošcu tvrdili bilo šta, osim da „Microsoft“ nece podici šatore tek tako, kao što je to svojevremeno uradio hiroviti Kartaginjanin pred samim vratima Rima…
