SENA. Most. Podne. Preplet turista. Šuma nogu. Parisko vikend-izdanje. Porodična šetnja. Barokno nebo Nikole Pusena. Pretila kiša, pa ništa.
Na mostu, klupa. Oko nje, grupa. Njih petnaestak. Lena. Sonja. Branka. Ivanka. Vesna. Đorđe i Nikola nisu došli. Prvi put, za tolike godine. Stiže, sa zakašnjenjem, Gordana.
Preko klupe, kuhinjska krpa. Na njoj, proja. Tortilja. Paradajz. Sir. Krekeri. Pršuta iz Ardena. Boca „sen vinsenta“ iz Pertinjasa. Nemaju otavarač. Dobar je i perorez.
Oko klupe, govor povodom četrdeset godina od prve konferencije održane u Beogradu posle potpisivanja Helsinške deklaracije. Na dnevnom redu politika. Izbori. Prošla vremena. Uspomene. I ona današnja. Srbija. Jugoslavija. Ljubavi. Male priče koje život znače.
Dolaze ovde, jednom godišnje, u isto vreme, već četiri decenije. Spojila ih zajednička zanimanja. Socijalna pravda. Druženje. Radosti. Brige. Srećni događaji. Ne moraju da zakazuju sastanak. Znaju da će se tu pronaći.
Prvi put, okupili su se 1977. godine Đorđe Konjiković, Nikola Šujica, Vesna Žunić i ostali. Arhitekte. Farmaceuti. Tehnički radnici. Pisci. Novinari. Balerine. Danas nedostaju Kokan, Duda, Jelena, Rade, Leana, Žare. Neki su u Beogradu, neki nisu više među nama.
Rađaju se sećanja na bivše prijatelje. Išli zajedno na Alijansu. Sricali prve reči na francuskom, sada im srpski često pada tek na drugu ruku. Prizivaju se ondašnje strasti. I one, neostvarene, kao zadovoljstvo manje u životu.
Razgovaralo se, tada, na mostu, o položenim ispitima završenim studijama, ostvarenom pravu na boravak. Zalivalo prvo zaposlenje, useljenje, prinova, brak. Razmenjivala iskustva o tome ko se kako snašao, kuda ćemo da putujemo, gde smo se smestili.
Godine prolaze. Ivanka je došla 1954. da pravi karijeru. Posle bila manekenka. Vesna je tu od 14. juna 1957. Lekar. Šest decenija na istom mestu. Zbunjuje je viša matematika. Kao listovi na keju, otpadaju godine. Lepo je bilo i ovaj put.
Sve vreme za lagani ambijentalni fon izdaleka zadužen je nezvani ćemane kojim Nikola iz Ploeštija skupu daje svečani ton. Zna gde je Negotin. Srbi, njegove drage komšije. Nije tamo daleko. Čokarlija. Ševa. Nikom danas ne služe pečene ševe. Među sitnišom, nazire se postava šešira.
