Pre tri decenije Vojislav Pajovic (49) otisnuo se u svet trbuhom za kruhom u, kako je ocekivao, sigurniju buducnost. Zaustavio se u Malmeu gde sada radi kao oštrac alata u firmi „Sterners verkstad“.
Pre šest godina oženio se Gordanom, devojkom iz LJubica i dobio dva zdrava naslednika Nikolu (4) i Marka (2). Lepo se skucio, dobro živi, ali svake godine dolazi u rodni Cacak:
– Tu, pored Morave provešcu i penzionerske dane, a dotle ostaje još dosta vremena da se zaradi za miran život.
Zaljubljenik u narodni melos još od malena latio se frule i svirao „Da idemo Rado dole do Morave“, „Moravac“… odlazio na igranke, vašare i Borceve utakmice. Ovog leta, po obicaju, došao je na Sabor frulaša u Prislonicu. Jedan od domacina, Milovan Pravdic rece nam da cemo ga naci tamo gde se cuje umilni zvuk frule. Tako je i bilo.
Ništa bez komšija
– Sve u svemu dobro mi je, ali nema ništa bez rodne grude, komšija iz ulice, prijatelja i drugara sa posla i iz kafana. Nema topline u ovoj severnoj zemlji, kao kod nas na jugu – setan je Vojislav Pajovic.
Izmedu velikog broja zainteresovanih da kupe frulu (cena je iznosila od 20 do 50 maraka), Vojislav kazuje:
– Pre desetak i više godina nisam nigde imao priliku da kupim frulu. Zato sam rešio da je ja pravim. Pitao sam Sloba, Obrena, Dušana, cacanske majstore frule da mi pripomognu. Po njihovom savetu opredelio sam se za drvo bagrema, šljive oskoruše, a najbolja je drenovina. U Švedskoj sam pokušao sa africkim drvetom palisandrom, ali nije išlo. Sve hoce svoje!
Vojo, kako ga rado zovu majka i prijatelji, kaže da prodaja frule dobro ide, mnogo bolje u zavicaju nego u Malmeu, gde živi 5-6.000 Srba. Oni su se nekada okupljali oko udruženja „Srbija“:
– Država nam je uskratila pomoc, pa smo se pasivizovali. Doduše, družimo se, ali više po prijateljstvu. Šteta što više nema naše „Srbije“, gde smo se lepo družili i podsecali na rodne krajeve. Moramo da pokušamo da ponovo oživimo ovo udruženje koje je mnogo znacilo za našu decu, da cuju srpski jezik, vide i osete naše obicaje, kulturu i istoriju.
Vojislav Pajovic napominje da frule izraduje iz hobija, da tu nema bog zna kakve zarade, a sve što „padne“ u kasu – to je honorar za njegovu majku, naravno, uz još neke devizne dodatke.
